Легендарни Гогољев комад „Женидба“, изведен је пред врњачком публиком. Комедија Николаја В. Гогоља у режији Милана Караџића, једна од најизвођенијих представа Народног позоришта у Приштини, рађена у копродукцији са Српским народним позориштем из Новог Сада, одиграна је и на сцени врњачког Биоскопа 14. јуна, на задовољство бројне публике. Иако је Милан Васић публици најпознатије лице које „носи“ комад, изузетно позитивно су примљене и испраћене бравуре на сцени целог ансамбла.
—Ово је дивна комедија коју је Гогољ писао, Караџић режирао, а сви уживамо на сцени док је изводимо, као и публика која је прати. Представа описује менталитет руског народа, али смо ми тотално слични, а код нас је на сличан начин писао Нушић. Што се мене лично тиче, ја у представи (као и у приватном животу) треба да се женим али никако да се оженим, па очигледно играм себе, каже кроз смех Милан Васић који се, поред глуме, у последње време доста бави Косовом и Метохијом обилазећи места, манастире, цркве за које се мало зна и представља их јавности, али се бави и хуманитарним радом, те позива и друге јавне личности да слично ураде, ако не за Косово, а оно за своје родно место.
Представа је премијерно изведена октобра 2018. на матичној сцени у Грачаници, прошле године обележила јубиларно 50. играње. Играна је на сценама широм Србије, али и у окружењу, у Швајцарској и Немачкој, у плану је Канада, а глумачки ансамбл једногласно оцењује да уживају у свако, извођењу.
—Када Караџић узме режију у своје руке, онда проверено знамо да ће бити хит, као што је то случај и са „Женидбом“. Имамо сјајну комуникацију са публиком, што не чуди ако знамо да је тема увек актуелна. Већина нас у овој представи је неожењено, односно неудато, а ето, више од 50 пута просимо младу, наводи Бранко Бабовић који у „Женидби“ игра две улоге, а истиче да се радује сваком наступу у Врњачкој Бањи за коју га веже велики број пријатеља, али и невероватна публика.
Говорећи о разлозима због којих се одлучио да режира Гогољеву „Женидбу“, Караџић каже:
—Гогољ је желео да у први план стави и исмеје друштвене аномалије свог времена – лицемерје, жељу за статусом по сваку цену, робовање нормама грађанског друштва. Женидба о којој он говори није женидба из љубави. То је друштвена обавеза, статусни симбол, испуњавање форме за којом његови ликови чезну, и управо је то оно што их чини комичним. Иако је прошло скоро двеста година откако је комад написан, све те аномалије су и даље актуелне и присутне у сваком, па и у нашем друштву.
Фото: Светлана Пажљцева
