Трећим концертом и наступом Етно групе „Руно“ у Музичком павиљону 2. јуна, заокружен је пројекат „Врњачкој Бањи с љубављу“. Група оформљена пре 20 година са идејом да оживи старе песме забележене још на воштаним плочама у нетакнутом облику, које се изводе на старим инструментима (гајде, ћемане, кавал, гоч, тамбура) разгалила је публику у Централном парку. Александар Милутиновић каже да су реакције публике очекиване с обзиром да је ово звук који носимо у генима.
– Тај стари звук и напеви похрањени су негде у нама самима, а то се буди кад људи чују и осете тај неки дух предака. Дешава се занимљив процес који људи тек касније освесте, када почну да памте тај звук и касније траже да га поново доживе. Тај осећај је и нас „натерао“ да даље истражујемо и останемо у овом, а 20 година је велика „километража“ па се у нашем репертоару провртело много песама које смо ми освежавали, мењали, тако да данас владамо са стотинак песама, али се у редовном репертоару смењује 30 до 40. упознаје нас Александар Милутиновић са радом групе.
„Руно“ не само да кроз музику и песму негује традицију, већ се чланови баве и аранжирањем традиционалне музике и израдом традиционалних инструмената по чему су јединствени у целој Србији.
У ову специфичну авантуру са етно звуком својевремено су кренули Милутиновићи – Александар, Татјана, Војкан, Владан Радисављевић, Младен Томашевић, а затим су се придружили Оливер Живковић, Душан Поповић, Анкица Ђорђевић, Магдалена Петровић Илић. Александар каже да су „ Маја, Драгана и Цујка биле у првој постави вокала“, а да су кроз групу прошли и Дејан Савић, Милош Јаковљевић, Пеђа Недељковић те да ће их све окупити заједнички пројекат који је у плану.
