Да су Римљани пре XVII векова користили  благодети врњачких минералних извора доказују новчићи Цара Константина који су пронађени када је извор Топла вода пре тачно сто година каптиран. Да је Врњачка Бања место са најдужом традицијом у региону потврђују два ретка јубилеја – 1700 година Римског извора и сто година од његове каптаже, што је обележено свечаном академијом крај извора Fons Romanus.

Програм је почео представом „Aqua Orcilane“ Врњачког позоришта, а поткрепљен стиховима „У овај извор Римљани бацаху новац како би од божанстава измолили милост и изразили захвалност за излечење”.

—Изузетна ми је част што данас стојим на овом историјском месту, где почиње прича која траје већ 1700 година. Римски извор је одувек био симбол здравља, снаге и излечења, не само за народ који је овде живео, већ и за бројне посетиоце који су долазили у нашу Бању кроз векове. Захваљујући каптажи извора пре сто година, постали смо сведоци нове ере развоја и напретка Врњачке Бање, рекао је први човек врњачке Општине, Бобан Ђуровић, који је поздравио присутне и нагласио значај очувања природног амбијента јер и сами баштинимо оно што смо наследили од предака: — Управо су наша историја, наши извори и наша вода оно што нас чини посебним и препознатљивим, не само у Србији, већ и шире. Наставићемо да улажемо у развој бањског туризма, али и у очување ових вредности које су темељ нашег идентитета.

У наставку свечаности, присутне је кроз историјске лавиринте старе XVII векова, све до времена Константина Великог, спровео један од најчитанијих савремених српских писаца, Дејан Стојиљковић. Константиново царство окарактерисао је као претечу Европске уније, а онда говорио о римском наслеђу.

Бања у Врњцима од давнина је била позната по својим лековитим изворима. Ипак, поуздано се зна да је тридесетих година XIX века у Србији, тек ослобођеној од турске власти, кнез Милош Обреновић унајмио геолога Хердера да испита минералне воде. Саксонски барон је 1835. године извршио прву анализу врњачке топле минералне воде и оценио је као веома квалитетну, упоређујући је са Карловим Варима у Чешкој. О најновијим стручним увидима о значају ове воде која и данас привлачи бројне посетиоце у „краљицу бања“ говорили су стручњаци из Геолошког завода Србије, др Дејан Барјактаревић и др Тања Петровић Пантић.

—У ректорату Београдског универзитета управо је представљено једно капитално дело Србије – Велики атлас Србије где је приказана и карта геотермалних вода, појава и бања. Наравна да је у овом путоказу за генерације које долазе приказана и Врњачка Бања и то на првом месту као „краљица бања“.  Нама геолозима је природа посла да се бавимо различитим врстама истраживања, између осталог и хидрогеолошким. Пут нас води свуда по свету, обилазимо различите бање, гледамо природне лепоте, али су ме предели које данас видим толико опчинили да руководству Општине и Туристичкој организацији предлажем заједнички пројекат – монографију која ће обухватити све геолошке знаменитости овог подручја и који ће ове лепоте приказати остатку света. То је наш допринос обележавању овог јубилеја, рекао је помоћник директора Геолошког завода, др Дејан Барјактаревић.

Андрија Поповић, директор Музеја Срема, из угла историчара, говорио је о лечилишту Aqua Orcilane и извору топле лековите воде у Бањи Fons Romanus, а Марија Аћимовић , управница Замка Белимарковић, одржала кратак час археологије са Врњцима у средишту.

Јанко Илић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, тренутно  на субспецијализацији из балнеоклиматологије, из угла своје стручности представио је својства и терапијска дејства врњачких лековитих минералних вода, уз напомену да је доћи у Бању, а не користити бањску услугу – Пропуштена шанса.

У завршници програма  на сцену изашле додавачице воде асоцирајући присутне на време када је ово специфично занимање постојало у Врњачкој Бањи која свим путницима намерницима кроз векове нуди – чашу здравља.

Наредних дванаест месеци у Врњачкој Бањи  биће у знаку промоције великих јубилеја.

—У плану је комплетно сређивање простора око извора и постављање мозаика који је нађен током каптаже. Такође, Бања ће добити Мост Цара Константина који ће повезивати Централни парк и променаду који треба да да једну нову димензију читавом овом простору и једну лепу туристичку понуду. Наравно, свака наша промоција биће подређена обележавању великог и јединственог јубилеја, закључује директор Туристичке организације, Иван Трифуновић.