У Салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“, 9. oктобра је представљена књига „Да се не поздрављамо“ аутора Саше Шајкића, пензионисаног заставника противтерористичког батаљона „Соколови“ 72. специјалне бригаде. Ово је његов први роман који се у великој мери наслања на реална искуства стечена у ратним сукобима деведесетих. О књизи је поред аутора говорио и пуковник Момо Капор.

Саша Шајкић, каже да је крај рата, 20. јун 1999. године, доживео као „нерешен резултат“, а да је у спомен на пале саборце објавио књигу „Да се не поздрављамо“ у којој је описао највећи део онога што је ова специјална јединица преживела 1999. године.

– Дуго сам хтео да напишем ову књигу како пали другови не би отишли у заборав. Дошао сам на идеју да прикажем какви су то људи били који су радили у јединици и који су се борили. Кроз књигу читаоци могу да осете сваку нашу емоцију коју смо доживели, провучене су истините ратне приче које су сто посто аутентичне. У књизи има ратних сцена које нису баш најпријатније, али мислим да је намењена за сваког ко жели да прочита нешто о дискретним херојима који су радили без надокнаде, али са поносом, рекао је Саша Шајкић.

Шајкић наводи да припадници 72. специјалне бригаде никада у акције нису ишли без поздрава, већ су имали обичај због тешких и опасних акција да се поздраве због могућности да неко можда падне у борби. Иза наслова књиге крије се значајна порука „да се не поздрављамо“. То је реченица коју су чланови Шајкићеве јединице користили као симболичан начин да растерају малер, верујући да ће, ако се не поздраве, избећи невоље. Међу припадницима екипе која је тада била у јединици, тај поздрав остао је и данас.

Приче у књизи осликавају реалну слику сукоба, при чему се аутор не плаши да подели и најтежа искуства, што читаоцима омогућава дубље разумевање сложености ратне стварности. „Да се не поздрављамо“ није само књига о рату, она осликава и дубоке људске емоције, пријатељства и жртве које војници подносе.