У Замку културе је 12. фебруара свечано отворена изложба под називом „Архитектонско наслеђе Михајла Митровића“, а аутори изложбе су Снежана Марјановић и Катарина Недимовић Затежић. Поред Културног центра, у организацији ове изложбе учествовало је и Удружење ,,Архи Зона“ које се бави едукацијом у области архитектуре.
Изложбу је отворила управница Замка културе, Марија Аћимовић, која је истакла да је велика част што је изложба управо у Врњачкој Бањи јер је наш најпознатији и најпризнатији архитекта пројектовао и за потребе нашег места и својим пројектима допринео томе да одређене грађевине буду препознатљиве и омиљене.
Посетиоци су имали прилике да се упознају са ликом и делом врсног архитекте који је више пута награђиван за своје пројекте. Неки од пројеката су ,,Генекс“ кула Западна капија Београда која је 2021. године проглашена за споменик културе Србије, Црква Светог Василија Острошког на Новом Београду где је главни мотив крст на западној фасади, као и бивете у Врњачкој Бањи. Врњчанима и посетиоцима познате су бивете Термалног извора ,,Слатина“, потом бивете ,,Топла вода“, ,,Снежник“ и ,,Језеро“. Битно је истаћи да је Михајло Митровић на тим пројектима применио своје омиљене материјале као што су дрво, бакар, опека и натур-бетон и на маштовит начин укључио куполе и кубусе, колонаде и аркаде, и стилизовао их тако да Врњачку Бању чине посебним местом.
Снежана Марјановић, архитекта и професор у средњој школи, за Михајла Митровића има само речи хвале и смтра да је изложба посвећена архитекти-узору најмање што се могло учинити у његову част.
– Изложба је настала 2022. године поводом сто година од Михајловог рођења, и обележили смо је и уз разне радионице и едукацију коју смо вршили у Чачку, а у вези са његовим радом. Тада је изложба у Библиотеци града Чачка трајала два месеца, па смо је потом преместили у Библиотеку града Београда. Трудимо се да ову изложбу представимо и у другим местима и поставку прилагодимо месту у ком излажемо. Архитекта Михајло Митровић је стварао пет деценија и архитектура седамдесетих година прошлог века је имала квалитет и у уметничком и у грађевинском смислу, а Михајло је имао велики утицај на архитекте који су касније радили пројекте, рекла је Снежана.

Изложби је присуствовала и Михајлова ћерка, Мина Митровић Глоговац, по занимању сликарка и професор на Факултету примењених уметности, која је изузетно поносна на свог оца и његова достигнућа која су, свакако, имала утицај и на њен развој и поимање уметности.
– Ми смо једна уметничка породица. Тата је архитекта, мама је историчар уметности, и било је неизбежно бавити се уметношћу. Тата је желео да се бавим архитектуром, али превагнула је жеља да се ипак бавим сликарством. Мој отац није био само архитекта, већ и писац, цртач, фотограф, колекционар и надам се да ћемо једног дана моћи да напишемо књигу у којој ће се видети све оно што је он радио, посебно фотоархива јер је фотографисао свако место у ком је био, а путовао је много, рекла је Мина.
За све заинтересоване, изложба је отворена до половине марта.