Фрескописање Храма „Рођења Пресвете Богородице“ у Врњачкој Бањи, у сусрет обележавању двестоте годишњице, почело је пре годину дана. Своје место у Храму прва је добила сцена „Богородица шира од небеса“ у олтару, где су потом смештени и „Поворка архијереја“, „Поклоњење Агнецу“, „Крајње смирење“ и засебне фигуре архијереја. У горњем делу храма наћи ће се и „Представа гостољубља Аврамовог“, у наосу „Вазнесење Христово“, „Приготовљење престола“, „Пантократор“ и јеванђелисти. Небојша Кешељ, иконописац, Милица Сташић, академски сликар, фрескописац и иконописац, и Бојана Кешељ, иконописац, ангажовани су на живописању, а план је да се половином следеће године заврши цела црква.
— Одлучили смо да фреске урадимо на платну, а затим да их имплицирамо на зидове јер су стари, па да временом не би дошло до оштећења услед влаге. На овај начин ће фреске да опстану дуже. Самим тим, више смо у атељеу, а мање у самој црвки, поштеђени незгодног положаја док се осликавају недоступни делови, али је ту изазов постављања готових фрески . Радимо акрилним бојама, српско-византијским стилом. Реч је о неких 500 до 550 квадрата јер је црква доста „изломљена“ са великим бројем стубова, каже Небојша Кешељ.
Фреске у православним црквама представљају визуелно Јеванђеље. Оне не служе пуком украшавању простора, већ да поуче, утеше и подсете вернике на вечне истине хришћанства. Сваки лик светитеља, свака сцена из Светог писма, носи поруку која превазилази време у којем је настала. Кешељ је предводио и осликавање „Живоносног источника“, па каже да надахнуће, када константно радите ове послове, долази само.
-Битна је молитва, без које не почињемо рад, али и молитва и благослов оних који прате то што радимо. Не срећемо се тако често са верницима у самој цркви, јер углавном радимо у атељеу, али имамо само позитивне реакције. Когод је могао да види, допало му се то што радимо и, најважније, људима је драго што ће црква бити осликана, објашњава иконописац.
Место литургијских собрања верног народа у Врњцима посвећено рођењу Исусове мајке Марије, подигао је давне 1834. протојереј Хаџи Јефтимије Поповић, и најстарија је сачувана грађевина у нашем месту . Црква је два пута дограђивана – 1936, а онда и 1973. године. Изнад улазних врата храма налази се мозаик посвећен имену, односно Рођењу Пресвете Богородице, али мимо тога, стицајем историјских прилика, црква није живописана кроз сво ово време. Како је за сваки хришћански православни храм конститутивно да има фреске, Црквена општина Врњачка Бања донела је одлуку да храм фрескопише. Верни народ који долази на службу највећи је добротвор, али је отворен позив свим грађанима и донаторима да својим прилозима помогну живопис.
— Двеста година нашег храма, годишњица коју ћемо обележити 2034, није тако далеко, па је наше мишљење да после осликавања „Живоносног источника“ такав подухват треба, потпуно оправдано, заслужено и потребно, предузети и у горњој цркви која никада није била фрескописана. Осликавање Храма “Рођења Пресвете Богородице“ је у току, а свако ко жели да допринесе том великом подухвату може да донира и помогне да зидови нашег храма постану светионик вере. Куполни део и део изнад наоса биће завршен до Божића када ће бити и уклоњене велике скеле, а ниже зоне током године биће рађене са покретном скелом. Иначе, коначан крај стварања једне фреске јесте сабирање народа у молитви око ње јер она тек тада почиње да живи, а то ће уз Бођију помоћ, бити могуће средином 2026, закључује Часлав Јовановић, старешина храма.
