У салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“ 27. априла отворена је изложба „НИН-ова награда у 21. веку: награђени и ненаграђени“, аутора Мирослава Сташића и Хермана Штерна (Срђана Чеперковића). Изложено је 25 лауреата и 25 књига које заслужују да понесу признање, по оцени аутора изложбе. Посетиоци изложбе имаће прилику да изаберу своје фаворите.
Реч је о поставци која је замишљена је као својеврсни дијалог – али и полемика – унутар самог књижевног поља. Уместо да прати устаљени, готово канонизовани низ лауреата, изложба уводи „напетост“ и преиспитивање: јер за сваку годину у 21. веку, поред награђеног романа, представљен и наслов који је био предложен као потенцијални добитник. Тиме се награда не посматра као коначна инстанца књижевне истине, већ као резултат сложеног процеса избора, у којем се преплићу естетски, идеолошки и историјски фактори. Изложба, стога, не нуди само преглед „најбољих“ романа, већ позива на активно читање и сопствено вредновање. Постављањем награђеног и „могућег“ лауреата у исту раван, она проблематизује саму идеју књижевне хијерархије и подсећа да је канон увек отворен, подложан промени и новим тумачењима.
Изложбу је отворио Дејан Ј. Лучић, директор НБ „Др Душан Радић“.
– Ми смо се одлучили да изложимо књиге које су награђене НИН-овом наградом и романе за које смо сматрали да могу да буду награђени и нашли су се у најужем избору, мада смо направили и пар изнимака тако што смо предложили књиге које су критичари касније потврдили, а нису биле у најужем избору за престижно признање. Сама изложба је конципирана тако да пре свега популарише књигу и културу читања. Као што знамо, НИН-ова награда је наша најпрестижнија и најпопуларнија награда, али с временом тај сјај се изгубио и све мање и мање, ми смо у Библиотеци сведоци тога, читаоци посуђују књиге које су добитници ове награде. Желели смо да популаришемо престижну награду и да утичемо на саму културу читања које не служи само људима за пуку забаву, већ као што знамо, то је један креативни процес. Неки сматрају и да је само читање уметност зато што у току самог чина, онај ко се дружи са књигом замишља ситуације и често и сам ствара и предвиђа догађаје у оквиру књиге. Познато је да се једно дело може читати и учитавати на више начина. Наравно, изложба има и благи полемички карактер и пре би се могло рећи да је реч о једном културном или читалачком дијалогу зато што када је у питању нека битна ствар, а ми у Библиотеци сматрамо да је НИН-ова награда изузетно важна, постоје различита мишљења и како се то популарно каже „ломе се копља“ око тога који роман треба да буде награђен, рекао је Срђан Чеперковић приликом отварања изложбе.
Прва НИН-ова награда је додељена за Ћосићев роман „Корени“ 1954. године, а титулу за најбољи роман године 2025. понео је Дарко Тушувљаковић за роман „Карота“ и он је 72. лауреат НИН-ове награде.
