Први летњи базен за купање у Врњачкој Бањи, „Клобук“ настао је давне 1936. године. На идеју да направи један од првих отворених базена у Србији поштар Драгослав Пејовић дошао је по одласку у Мађарску да купи мотор чувене марке „тријумф“, по препоруци Милана Вуковића. Био је то први мотор у Врњачкој Бањи. Тамо је видео да многа места имају базене, па кад се вратио у Врњачку Бању, после неког времена продао је мотор и почео изградњу базена. Иначе, у непосредној близини налазио се вир „Клобук“ по коме је базен и добио име. Димензије базена су биле 47×20 m. У склопу базена налазио се и ресторан са 80 столова, коцкарница, куглана, фризерски салон,42 кабине за пресвлачење… Госте су превозила два аутобуса од Врњачке Бање. Полазак је био испред Хотела „Слобода“, а цена карте је била два динара. Базеном је заправо управљала Вида, супруга Драгослава Пејовића.
Бака Милена (1881) са Рудника, из села Заграђе, доселила се у Врњачку Бању са својом децом, двојицом синова и кћерком, након погибије супруга Радосава који је 1916. године настрадао у Пећи, са 70 својих сабораца, као припадник 10. пука Моравске дивизије другог позива, приликом повлачења српске војске када је експлодирао барутни магацин. Њен син Драгослав (1903) био је ожењен са Видом (1919). Имали су четворо деце: Борислава (1939), Милкицу (1940), Слободана (1945) и Драгану (1949).
Борислав и његова супруга Радмила изродили су ћерку Милицу и сина Радосава који је име добио по херојском претку. Последњу генерацију Пејовића чине унуци: Јанко, Ђурђа, Сташа и Вукашин.
– Базен је грађен три месеца са дозволом Моравске бановине и имао је 42 кабине, ресторан и чамац за веслање. Имали смо и два аутобуса којима смо довозили туристе из Бање. Тај први базен је радио све до 1960. године када је затворен јер је тада отворен Олимпијски базен у Бањи. Наш базен није радио све до 1970. године. Отишао сам код Радомира Чајетинца Челета, секретара Комитета и после разговора са њим одлучио сам да на месту старог направим мањи базен, рекао нам је Борислав Пејовић, власник „Клобука“.
Базен је радио и за време окупације од 1941. до 1944. године.
– За време рата су долазили Немци на купање. Бугарским војницима нису дозвољавали да се ту купају. Остало ми је у сећању како су Немци купасто слагали своје пушке. Дешавало се да нама, деци, дају део свог доручка, црну мармеладу на хлебу. После рата базен је отворен за посетиоце од 1946. до 1960. године. После рата, пустили смо базен да ради, док нам нису дошли неки партизани и рекли да одмах испустимо ту воду. Међутим, убрзо је мој отац добио наређење да стави базен у функцију, присећа се Борислав.
Интересантна је прича како је породица Пејовић избегла одузимање базена у време национализације имовине.
– Ћале је за време рата издао базен Јоксићима и Рашковићима под условом да изграде ресторан, са петогодишњим коришћењем. Након рата ресторан је поново био у власништву Пејовића. Одузимали су све по Бањи. Неки чувар који је чистио у Удби, ћалетов земљак, рекао му је да се договарају да му одузму базен и да би најбоље било да сруши ресторан. Ресторан је срушен и тако је базен опстао у власништву Пејовића, каже Борислав који је шездесетих година био првак Србије у пливању, а шампионка у прсном пливању била је његова сестра Милкица. По његовом сећању, отац Драгослав је често пливао, за разлику од мајке Виде која је, иначе, обављала све послове око базена, благајну, чишћење, док јој је супруг био на послу у Пошти.
Борислав Пејовић, син Драгослава Пејовића, је радио прву велику адаптацију базена Клобук давне 1970. када су димензије базена смањене на 25×12.5 m. Наредна адаптација је била 1995. године када су уграђени пешчани филтери и плочице. 2007. године је направљен мали базен за децу, а последња велика адаптација је била 2010. године коју је извршио Радосав Пејовић, унук оснивача базена „Клобук“ Драгослава Пејовића. Задње три године породица Пејовић издаје базен.
Просечна дубина базена је 1,5 m, а највећа дубина 1,8 m. Поред њега ту је мали базен за децу димензија 8×4 m са дубином од 0,5 m. Последњих година базен се пуни из старог обновљеног бунара, с дубине од 87 метара.
Базен Клобук посебно се издваја по великим травнатим површинама око базена, где је распоређено 80 лежаљки и сунцобрана, па посетиоци могу уживати у одмору, сунчању и пријатном летњем амбијенту током целог дана.
За госте обезбеђен је бесплатан паркинг за 40 возила. Прави је куриозитет да је и дан-данас организован бесплатан превоз за купаче, на сваких сат времена, од Извора „Снежник“.
Базен Клобук у Врњачкој Бањи идеалан је за посетиоце који траже мирније летње освежење, породичну атмосферу и место са дугом традицијом. Захваљујући великом и дечијем базену, додатним садржајима и пријатном амбијенту, представља одличан избор за опуштање током боравка у Бањи.
Анегдоту о обарању светског рекорда испричао нам је Радосав Пејовић.
„Уочи Другог светског рата на базену „Клобук“ одржано је државно првенство у пливању слободним стилом. Време је мерено ручном штоперицом. На знак судије такмичари су запливали. Извесни Гостушки из Крушевца победио је тада (касније је он био спортски коментатор). Време које је Гостушки остварио било је за две стотинке боље од резултата који је постигао Џони Вајсмилер, светски првак у пливању. Та вест се прочула Србијом, новине су писале да је оборен светски рекорд на базену „Клобук“, у Бањи се увелико прослављао нови рекорд, док инжењер Брђовић није чуо ту вест. Он је сео на фијакер и из Крушевца дошао у Врњачку Бању да се сретне са Гостушким. Брђовић му је изнео податак, као инжењер који је конструисао базен „Клобук“ да димензије базена не одговарају олимпијском и да је врњачки базен краћи за три метра. Пројекат се из техничких разлога није могао реализовати, наиме три метра су искоришћена за колски пут.“
