Хоће ли ударити град? Треба ли склонити кола? Има ли времена да се заврши посао на отвореном? Када се над врњачким крајем надвију облаци, многи отварају Фејсбук страницу „Vrnjačka Banja METEO“. Ту траже процену колико ће невреме бити снажно, куда ће проћи и какве би последице могло да остави. Страницу прати око 3.000 људи, а више од 5.000 објава донело је најаве, објашњења и упозорења због којих је посета овој страници многима постала навика.
Иза ових објава стоји Иван Николенџић из Новог Села, дипломирани метеоролог Физичког Факултета у Београду. Прогнозе објављује још од средњошколских дана, а временске прилике прати свакодневно, од јутарњег прегледа података које бележи његова метеоролошка станица до прогностичких карата и метеоролошких форума. Пратиоци му се готово свакодневно обраћају тражећи прогнозу за датуме које су одабрали за важне догађаје или активности које планирају.
Његова животна прича сведочи о томе како се дечја искра радозналости, уз много труда, истрајности и љубави, може претворити у професионално опредељење за које се ретки одлучују. Љубав према метеорологији код Ивана се родила још у предшколском узрасту. Током породичног летовања на црногорском приморју, заинтригирало га је то што су се над планинама стварали олујни облаци и чуле грмљавине, док је на плажи у исто време море било мирно, а небо ведро. Тада му је породични пријатељ, лекар по професији, први пут објаснио шта су олујни облаци и како настају кумулонимбуси. Уз добро познавање математике и физике, велику улогу у његовом интересовању за метеорологију имала је и љубав према географији, коју му је, како сам истиче, приближила наставница Татјана Петков. Познавање географских одредница, по њему, важно је за разумевање метеоролошких карата и тумачење временских прилика. И данас, чим чује за неку занимљиву временску појаву, отвара карту. Вест о тајфуну у Кини поведе га у проучавање тамошњих планина, залива, а Европу, каже, познаје готово жмурећи. Иако његова породица негује афинитете према сасвим другој сфери – електроници и струји, Иван је изабрао „ону другу струју“ – атмосферску. Грмљавински системи и динамичне атмосферске појаве остају његова највећа фасцинација.
– Сви волимо да уживамо у лепом времену, али, како истиче Иван, метеоролога највише привлаче дани када се облаци развију, када загрми и када се испољи сва та лепота динамике атмосфере.
Већ више од једне деценије Иван посвећено прати мерења. До скоро је користио старији систем са одвојеним сензорима и класичном метеоролошком кућицом, а недавно је, у непосредној близини породичне куће, поставио савремену станицу. Уређај са седам интегрисаних сензора непрекидно мери атмосферски притисак, температуру, влажност ваздуха, брзину и правац ветра, као и количину падавина и зрачење. Преко ње данас, у сваком тренутку, на телефонском екрану, има тачну слику онога што се дешава у атмосфери изнад Новог Села.
Говорећи о клими врњачког краја, Иван истиче да улазимо у фазу „новонормалне“ атмосфере, у којој су све израженији дуги сушни периоди, низови дана са температурама вишим од 35 степени и зиме са мало снега. Некадашњи снежни циклони у таласима и честа летња освежења све су ређи, док се после дугих, сушних лета, под утицајем средоземно-афричког антициклона, готово нагло прелази у зимску хладноћу. Доминантни временски обрасци када се успоставе, јако се тешко нарушавају и дуго задржавају, нарочито стабилни, а затим се промене испољавају кроз обилније падавине у кратком интервалу. Међу климатским одступањима која су му остала упечатљива издваја зимски циклон из 2012. године, који је уследио после Светог Саве, када су минималне температуре падале до минус 20, а максималне нису прелазиле минус 15 степени. Као специфичност издваја и снег на самом почетку октобра прошле године, као најранији у нижим пределима. Неуобичајеним сматра и прошлогодишњи месец јун, који је, изузев једног дана, протекао без икаквог развоја облачности, наводећи да су за период од друге половине маја до краја јуна, када су, због загревања и присуства влаге у ваздуху, чести развој облака и локалне непогоде.
Посебно занимљивим сматра утицај локалног рељефа на ветрове и падавине. Источни и југоисточни ветар, у народу познат као „устока“, долазећи од Трстеника низводно током Мораве, пролази кроз такозвано „Трстеничко сужење“, где се ваздушна струја усмерава попут левка. Затим се снажно пробија дуж магистрале, од кружног тока у Врњцима до Подунаваца и Вранеша. Удари овог ветра могу достизати и 100 километара на час, док је у самој Врњачкој Бањи, како примећује, снага те ваздушне струје ипак видно слабија. Такође указује да при јужним и југозападним струјањима због планинског ланца настаје такозвана „заветринска падавинска сенка“, због које олује често заобиђу Бању, док северна струјања готово увек доносе падавине.
Посебан феномен представљају и летње ноћне температуре. Док се у нижим деловима котлине, током ведрих ноћи, дешава радијационо хлађење и ствара хладнији слој уз само дно терена, на побрђима, попут Подова, Липове, Голог брда, Црквеног брда или Горњег Штулца увек дува благи ветар који меша ваздух, па је тамо увек знатно топлије него у нижим деловима.
И летње вечерње освежење на врњачкој Променади има своје метеоролошко објашњење, на које Иван указује. Брда раније засене делове долине Врњачке реке, па тамо раније почиње хлађење. Свежији ваздух затим струји низ долину реке, те отуда и различити утисци о истој вечери. Уз реку већ прија шетња, на побрђу се осећа поветарац, док у нижем делу насеља ваздух мирује. Према Ивановим запажањима, то струјање највише се осећа дуж тока Врњачке реке све до Ауто-мото друштва, а даље, према равнијем и отворенијем терену, постепено слаби па се чак и потпуно губи у моравском пољу.
Иваново знање о времену одавно је превазишло оквире Фејсбук странице коју води већ 14 година. Он има и бројне пословне ангажмане. Сарађује са Скијалиштима Србије и популарном платформом „Инфокоп“, филмским продукцијама, којима прецизне прогнозе помажу у планирању захтевних сетова, затим са пољопривредним форумима и грађевинским фирмама, којима познавање временских прилика олакшава организацију посла. Одржао је и неколико предавања у врњачкој Гимназији, а говорећи о интересовању младих за метеорологију, примећује да се оно углавном јавља у периодима када неке појаве у атмосфери привуку медијску пажњу.
Ипак, Иван се нада да ће неко од њих у облацима пронаћи исту ону загонетку која је њега некада привукла метеорологији. Дечју радозналост претворио је у знање, а знање у животни позив. И данас, у Новом Селу, загледан у небо које ни после толико година није открило све своје тајне, наставља да прати атмосферске прилике и своја запажања дели са суграђанима. Свој пут и своје место пронашао је тамо где су му корени, доказујући да човек не мора да оде далеко да би далеко стигао.
