Врњачка Бања је од 14. до 16. октобра била домаћин XI Симпозијума Друштва селекционера и семенара Републике Србије и VIII Симпозијума секције за оплемењивање организама Друштва генетичара Србије. Реч је о традиционалном симпозијуму који се одржава сваке треће године и има за циљ презентовање постигнутих резултата истраживања и изналажење нових метода и праваца за обезбеђивање адекватног репродуктивног материјала за потребе пољопривредне производње и шумарства у изазовним временима глобалних промена соц-економских и климатских.
— Србија жели да има суверенитет у производњи хране, а сусрећемо се са негативним трендовима у области пољопривреде који се крећу од депопулације сеоских средина до пада производње. Семе је основ илити почетак ратарске производње и како такво веома важан пољопривредни инпут. Ако немамо сопствено семе и сопствене куће које га производе, немамо ни жељени суверенитет. Подсетићу да су старе цивилизације Латинске Америке (Маје, Астеци) у оно време имале нешто што ми данас можемо да назовемо „робне резерве семена“. Те резерве семена нису смеле да се потроше, већ су чуване за случај великих ратова или глади, случај елементарних непогода великих размера. Апсолутно смо свесни да уколико нам други производи семе, други ће нам и диктирати како да живимо. Зато је овај скуп посвећен темама из сектора оплемењивања биљака, наши истраживачи износе своја најновија научна истраживања, размењујемо искуства, износимо проблеме са којима се сусрећемо и правимо планове за даље, каже Војка Бабић са Института за кукуруз „Земун поље“, истраживач у Банци гена и генерални секретар Друштва селекционера и семенара Србије.
Тродневни научно-стручни национални скуп у Хотелу „Цептер“ окупио је 90 учесника, институције и истраживаче који се баве оплемењивањем и семенарством ратарских, повртарских и шумских биљака као и оплемењивањем животиња и микроорганизама. Циљ скупа је размена искустава кроз научна излагања и дискусију, као и унапређење међуинситуционалне сарадње у Републици Србији.
— Изазовно је обезбедити адекватан репродуктивни материјал како за потребе пољопривредне производње, тако и за потребе шумарства. Али, оно што је највећи изазов јесте – обезбедити суверенитет прехрамбене производње. Колеге које се баве овом проблематиком улажу огромне напоре и постижу резултате који су сигурност за наш прехрамбени сектор, односно обезбеђивање сорти које ће моћи да остваре довољну продукцију квалитетне хране како за сточарство, тако и за људску исхрану. Мислим да смо на добром путу јер после сваког оваквог симпозијума изађемо са резултатима који иду ка одговарајућим државним институцијама, на бази којих се припремају даље и стратегије и акциони планови и опште прилагођавање свим изазовима са којима се сусрећемо, рекао нам је Владан Поповић, помоћник директора Института за шумарство Београд и потпредседник Секције оплемењивања организама Друштва генетичара Србије.
У тродневном раду, пленарним предавањима и постер секцијама учествовале су научно-истраживачке институције са територије Србије, као и две институције из иностранства – Шумарсдки факултет Бањалука (Република Српска) и Институт за пољопривреду из Немачке. Од домаћих, на скупу су учествовали Институт за кукуруз „Земун поље“ (покровитељ манифестације), Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, Институт за шумарство Београд, Институт за лековито биље „Јосиф Панчић“, Институт за крмно биље Крушевац, Институт за повртарство Смедеревска Паланка, Институт за воћарство Чачак, Пољопривредни факултет Универзитета Београд, Пољопривредни факултет Универзитета Нови Сад, Шумарски факултет Београд, као и представници министарстава, првенствено Министарства пољопривреде (Сектор за заштиту биља , Управа за Шуме, Управа за пољопривредно земљиште, пољопривредне саветодавне службе).
Округли сто на тему „Домаће семинарство и прехрамбени суверенитет Републике Србије“ наметнуо се као један од најбитнијих сегмената семинара.
— Имајући у виду да су савремене кризе у свету отвориле питање суверенитета и да земље углавном настоје да за важне стратешке области обезбеде своју производњу, да што мање буду зависне од увоза, тешко је рећи да постоји важнија област за једну земљу од области производње хране. С тим у вези је наша нова Стратегија пољопривреде препознала значај прехрамбеног суверенитета и сматра га једним од важних фактора будућег економског развоја и очувања ширих националних интереса. С тим у вези, Друштво генетичара и Друштво селекционера и семенара, уз подршку Министарства пољопривреде, организоивали су овај округли сто са жељом да допринесу имплементацији Стратегије, навео је проф. Драган Терзић са Пољопривредног факултета Крушевац, модератор округлог стола, уз напомену да Србија има значајне потенцијале у овој области, али и да постоји велики простор за њихово унапоређење што и јесте основни циљ скупа у Врњачкој Бањи.
