Оснивање Дружине „Ђидо“ из Новог Села са играчком, свирачком и глумачком секцијом везује се за 1931. годину и изградњу задружног дома. Много је воде Моравом протекло од тих тридесетих година прошлог века и првих наступа дружине у врњачким хотелима пред бањским гостима али је остала иста невидљива златна нит која повезује младе и вечно младе у срцу у жељи да са игром и песмом обилазе свет чувајући од заборава српски мелос и традицију.
Јова Крљар је био члан певачке групе и солиста у „Ђиду“ с почетка рада и постојања дружине. Његов наследник, Ратко Крљар, хармоникаш и један од првих председника друштва, овде је упознао Радицу Мајсторовић, чланицу фолклора, са којом је изродио Сузану. Сузана је двадесетак година била активни члан клуба и ангажована у управи. Прадедино име осамдесетак година касније понеће унука Јована која је са именом наследила и златни глас и традицију везану за фолклор.
Ово је само један од примера из Новог Села о генерацијама које су стасавале, волеле се, напредовале, радиле и стварале Дружину „Ђидо“, односно КУД „Абрашевић“, односно ФАНПИ „Бане Миленковић“ Ново Село
Најстарији активни члан је учитељица Вучица Тодоровић која је загазила у девету деценију, а која је у Новом Селу радећи као учитељица 26 година, учила децу основним животним вредностима, између осталог, усадила им је и љубав према музици и фолклору. Генерације Новоселаца омиљену учитељицу и данас памте и као врсну хармоникашицу.
Током деценија друштво је освојило небројено много признања и награда, али једна остаје на првом месту – у Подунавцима на Манифестацији „Такмичење села“ које је анимирало целу Југославију тих седамдесетих, фолклорни ансамбл из Новог села освојио је прву награду. Био је то, за ондашње прилике, фантастичан и невероватан комбајн који ће годинама служити на добробит села.
Управо седамдесете ветерани клуба сматрају златним периодом. Имало се мало, а то мало делили су подједнако, жеље су биле велике али оствариве. Пробе су организоване у тадашњим просторијама месне заједнице (данашња амбуланта). У просторији три са три успевали су да сместе оркестар (два хармоникаша и фрулаша) и осам парова или шеснаест играча, а подразумевало се да сви остају на дружењу после обављеног „посла“ иако је простор бивао испуњен облаком прашине . У то време живела је и драмска секција. Као комплетни аутори скечева и приказа које су изводили имали су апсолутне симпатије публике на својој страни, а многи се и данас сећају игроказа „Пијанци“. Као што нису имали сопствене просторије, исто тако се неретко дешавало да остану без простора за наступ, па је бина од дасака и приручног материјала преко ноћи грађена за наступ домаћих, али и гостујућих фолклораша.
Стресне ратне године деведесетих ставиле су друштво на принудно мировање. Зато је период транзиције друштва, време за лечење ломова, било и време за процват клуба. Врло брзо окупило се осамдесетак чланова жељних дружења и слободе, игре и песме. У другој половини деведесетих оживела су и путовања. Друштво наступа широм Србије, а онда осваја и регион и Европу преко Републике Српске и Француске.
Од 2010. Фолклорни ансамбл народних песама и игара „Бане Миленковић“ Ново Село дигнут је на виши ниво – постављено је доста захтевних кореографија, а свака подразумева и одређену ношњу која је у власништву друштва и љубоморно се чува. Пробе су редовне, наступи такође, као и гостовања и путовања.
Данас „Бане Миленковић“ броји 90 чланова окупљених у четири ансамбла – од почетника старих 5 и 6 година, преко првог ансамбла, до ветерана и рекреативаца. Ту су и инструменталисти и вокални солисти. Конкурс за пријем нових чланова је стално отворен за оне који су спремни да лаким кораком, руку под руку, обилазе свет.
Тренутно се чланови окупљају и вежбају у просторијама у оквиру Занатског центра Ново Село који изнајмљују, са пријатељима друштва недавно су покренули поступак за решавање овог проблема, па је рођенданска жеља уз 90 свећица простор у власништву.