Као што је познато жене са села имају кључну улогу за опстанак села и сеоских породица, у Србији. На њима су домаћички послови, али и пољопривредни. Оне су на терет навикле, али се радују и сваком тренутку када су у прилици да се између себе друже и када могу да размене искуства са другим женама. Управо једно такво дружење организовао је Жарко Марковић за жене из Удружења 29. априла када су жене из Новог Села, Грачаца, Отрока, Вукушице и Вранеша кренуле на излет. Тог дана оне су посетиле Сајам хортикултуре у Крагујевцу, манастир Враћевшницу и гроб Добрице Ерића који се налази недалеко од овог манастира.
У Крагујевцу у сајамском простору је било изложено сезонско цвеће, руже, собне и зачинске биљке, кактуси, али и ретке биљке попут пистаћа, агрума и тсл. Све жене су уживале и понешто од цвећа купиле, а потом су пут наставиле до манстира Враћевшнице где су биле изузетно дочекане, а у манстирским просторијама обављен је и ручак.
Крај излета био је посета и поклон сенима нашег песника Добрице Ерића. О том делу излета Жарко Марковић је рекао: „Повереништво Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ – Повереништво Врњачка Бања у сарадњи са Удружењем „Сеоских жена општине Врњачка Бања“ организовали су посету манастиру Враћевшница и гробу нашег Добрице. Вредне домаћице и љубитељи поезије поклонили су се сенима песника који „лебди“ над својом Шумадијом и Србијом, запалили су свеће, положили букете цвећа, а самоука рецитаторка Данијела Ђорђевић из Вукушице казивала је најлепше песме и сећања на Добрицу.Тако су у једном даху две знаменитости остале у дивном сећању вредних Врњчанки“.
Манастир Враћевшница
На јужним падинама Рудника, у срцу Шумадије, на путу Kрагујевац – Горњи Милановац, налази се манастир Враћевшница. Подигнут средином прве половине 15.века, окружен густом шумом и далеко од царских друмова, задужбина Радича Поступовића је вазда била погодно место да се нешто важно сачува.
Овде је, 1812. године Kарађорђе упознао народ са одредбама Букурешког мира који се, како се показало, био кобан за судбину Првог српског устанка. На истом месту, три године касније, Србија је поново васкрсла. Одлука о подизању Другог српског устанка је донета управо овде, у ноћи уочи народног збора у Такову, на Цвети 1815. године.
Подигао га је 1428/29. године велики челник Радич Поступовић. Манастир има веома бурну историју. Неколико пута је запустео и страдао, па је затим обнављан. Године 1842. саграђен је звоник на западној страни манастира. Kоначно је обновљен од стране Kнеза Милоша Обреновића 1860. године.
Враћевшница је дуго била, не само важан политички, већ и културни центар читавог краја. У манастиру је радила једна од првих школа у овом делу Србије. Њу је основао архимандрит Милентије Павловић. Године 1826. овде је било 12 ђака и један учитељ, Симеон Зорић, родом из Аустрије, кога је плаћао архимандрит.
Архитектура цркве представља сажет тип грађевина моравске школе. То је једнобродна грађевина, без кубета, са апсидом, унутра полукружно, а споља петостраном. Црква је споља обложена квадерима тесаног камена и украшена двоструким низом аркада.
Првобитни живопис из XV века није очуван. Преко њега група зографа на челу са Андрејом Андреовићем урадила је нов живопис 1737. године. Исто тако стари иконостас није сачуван. Постојећи се састоји из икона насталих у XVIII веку и престоних икона сликаних за време Милоша Обреновића.
Манастирски комплекс употпуњавају три конака подигнута у разним временским периодима. Најстарији је из времена зидања Враћевшнице, који је обновљен 1834. године. Други, најитересантнији по архитектури, подигао је кнез Милош 1825. Он је потнуно изгорео 1920. године али је 1966. рестауриран. До старог конака подигнут је 1868. године конак са звоником испод кога се налази ходник са улазним вратима. Манастирску цркву опасује зид кружног облика. Са унутрашње стране, једна до друге, нижу се конак, трпезарија, ризница, библиотека и друге потребне зграде. Потичу из различитог доба, различити су и стилови градње, али све представља складну целину. Прошетасмо каменим, лепо уређеним стазама и таман када смо помислили ко је све њима током векова ходио, наша домаћица поче да набраја… Осим Обреновића, у манастир су долазили или су у њему краће боравили и Јоаким Вујић, Феликс Kаниц и други путописци. За време службовања у Kрагујевцу, током летњих распуста, овде је живео и сликао Ђура Јакшић. Многа вредна дела је овде оставио, али сем портрета кнеза Милоша, све друго је ватра прогутала.
