Пријава за програм Ерасмус+ био је најбитнији корак у студентској каријери Константина Арсића из Врњачке Бање, а како је 2021. година била изазовна и неизвесна због пандемије корона вируса, многи студенти су одустајали а да нису ни погледали све прилике које су им се указивале.

– Крајем јуна 2021. године добио сам мејл од факултета – „Јавни Позив за Ерасмус+ програм“, који сам, с обзиром да сам одувек желео да учествујем у неком од Ерасмус програма, одмах отворио. У мејлу су се налазиле све потребне информације и услови за пријаву. Исчитавајући документе целу ноћ, схватио сам да цео процес уопште није комплексан како се на прву лопту чини. Одмах сам написао свој Си Ви и Мотивационо писмо и скупио сву потребну документацију на једно место. Помоћу сајта ErasmusIntern кренуо сам да тражим фирму у којој бих могао да одрадим праксу, а с обзиром да се бавим музичком продукцијом, није био ни мало лак посао.

У том тренутку постојало је неколико огласа из његове бранше, али су углавном били везани за фотографију и видео, све док није наишао на оглас, који је игром случаја тог дана постављен.

– Био је то оглас фирме Студио у Лисабону, који се бави музичком продукцијом и аудио инжењерингом и ради са разноразним жанровима, попут Fado, World Music, Classical Music, Conteporary Classical Music i Jazz-om.

Учинило ми се као нешто превише идеално да бих уопште и покушао да се пријавим, али сам свеједно то урадио. Послао сам Си Ви, Мотивационо писмо, сертификат о нивоу знања енглеског језика и заборавио на пријаву након пар сати, јер је све деловало исувише добро да би било истинито – све док ме два дана касније није дочекао мејл са позитивним одговором на моју пријаву. Добио сам позив на интервју на коме сам прошао одлично и истог дана формални позив на праксу од стране „N Studio Lisbon“  Студија.

Константин је прихватио изазов и отпутовао у Португал.

– Чим сам слетео у Лисабон осетила се, поред очигледне климатске, културна промена. Прелепе плаже, сунчано време, укусна храна, дружељубиви људи, све је било онако како сам и замишљао. Хуго и Фернанда, брачни пар који држи студио, су ме прихватили као да сам члан њихове породице. Чим су ме преузели са аеродрома, прва станица је била – студио. Хуго ми је на лицу места показао све што студио нуди, као и моје радно место. Одмах смо установили радно време (10:00-13:00 и од 14:30-17:00 од Пон-Пет), трошкове које ће фирма покривати за мене (месечна карта за превоз и СИМ картица са интернетом), као и моје обавезе које морам испунитти према фирми на основу претходно потписаног уговора.

Првих месец, два проведених у Лисабону за нашег земљака је било тешко. Сам, на више од 3.000 километара од куће, далеко од друштва, породице – страх који је почео да га обузима, а  тек када је стигао тамо, схватио је где се налази.

– Након неколико недеља привикавања на нови живот, ухватио сам ритам и почео без размишљања да уживам у сваком тренутку, како на послу тако и ван њега, са друштвом које сам у међувремену упознао на разноразним местима и догађајима на које сам ишао у своје слободно време. С обзиром да сам радио сличне ствари које стоје у опису посла раније, брзо сам се сналазио и пратио сваки Хугов корак на снимањима и концертима. Након три месеца и пуно успешно реализованих снимања, добио сам Хугово поверење – толико да ме је самог послао у Шпанију на снимање 3Д албума. Наредна 3 месеца су била пуна путовања. Фернанда је имала свој први концерт у њеном родном крају  – Caldas Da Rainha, где је изводила свој први албум, а ми смо били уз њу као техничка и морална подршка.

Након Шпаније и Фернандиног концерта, Константин је организовао путовања наредна 3, 4 викенда. Од Порта у којем су и раније имали концерте,преко Aveira, Peniche, Caldas Da Rainha, па све до југа Португала – Faro, Algarve, Portimao, Albofeira i Lagos,само су неке од дестинација које је посетио.

– Последње две, три недеље свог Ерасмус програма сам провео у Лисабону, обилазећи места на којима раније нисам био и пробајући разноразну традициноалну, мање популарну, Португалску храну. Као шлаг на торту, с обзиром на постигнуте резултате, добио сам понуду за посао и позив да се поново вратим у Лисабон код Хуга и Фернанде, овог пута као званично запослени члан „N Studio Lisbon – а“.

Ово је једно од оних искустава које остају у сећању до краја живота, а стицајем околности, и оно које драстично утиче на ток моје каријере, истиче Константин Арсић, студент Академије техничких и уметничких струковних студија из Београда.

Живомир Миленковић