ДРУГА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ

На другој конференцији за медије у прес центру Хотела „Фонтана“, 14. августа, гости Ивана Велисављевића били су Душан Спасојевић, косценариста филма „Хероји радничке класе“ и Предраг Момчиловић, један од протагониста овог филма. Велисављевић је филм окарактерисао као социјално ангажовану драму, социјални филм без преседана у нашој кинематографији.

– Филм се не зове узалуд „Хероји радничке класе“. Овакав сукоб нисмо видели на нашем филму и овакву анализу, доста сурову, уопште живота, експлоатације не само радничке класе, него једног читавог ланца насиља о коме лик Браце у једном тренутку проговара, обратио се Велисављевић.

– Мој задатак био је да разрадим причу Милоша Пушића и Ивана Кнежевића, да удахнем живот у то градилиште и те људе. Мислим да је ово филм који бих ја лично тешко гледао други пут. Посматрајући јуче публику видео сам да их је та прича ухватила отпочетка и да их је држала до самог краја. Трудио сам се да што више у те људе удахнем неког живота, једноставно да донесем тај свет или миље тог света. Занимљиво је то питање главног јунака. Милош је инсистирао на томе да пробамо да направимо да он буде толико зао да га људи замрзну и да публика на крају осети једно велико олакшање када он нестане са филмског платна. То је неки наш мали ауторски бунт, нико наравно, не навија ни за какво убиство, рекао је Спасојевић.

Предраг Момчиловић рекао је да памти осећај после првог читања сценарија, а то је осећај самопреиспитивања да ли из свог животног искуства може да пронађе у себи ту врсту неких негативних порива.

– Покушао сам у дружењу са људима, са којима се иначе често не дружим, који живе тај живот да откријем у ствари где лежи разлог такве врсте реакција. Установио сам да је најпогрешније поједине поступке тих људи окарактерисати као негативне. Једноставно, то је борба за преживљавање, борба за опстанак. То је нешто што они носе као тренутак у свом животу, док су у том простору у коме ако то не ураде они, неко други ће урадити њима.

Други део конференције био је посвећен филму „Златни дечко“. Алекса Ршумовић, косценариста, одговарао је на питања Велисављевића и новинара.

– Ова прича је једно рушење „Снешка“ зато што сви мисле да је гламурозан живот фудбалера, родитељи гурају своју децу на спортове само да би постигли неки ниво славе и претварају човека у производ. Денисов главни проблем што је он цео живот, од кад зна за себе и од кад је дотакао ту лопту коју искрено воли, он се претворио у производ туђих амбиција. Њему је било тога преко главе и хтео је да одустане. Мени је била мотивација да прикажем људима да није то све тако како приказују у новинама и да укажем на доста проблема са којима се ти људи сусрећу.

Истраживали смо свет фудбала. Најлакше објашњење је да где год да има новца, то је плодно земљиште за сваку врсту малверзација, криминала. Фудбал је најплаћенији спорт, најпопуларнији и ту сваки тај дечак који трчи за лоптом је потенцијални грумен злата или нешто друго. Повезали смо коцку, зеленаше, инвеститоре и направили микс који нам је био инспиративан. Сви причају о љубави према спорту, фудбалу, сви праве бајке. Ми нисмо хтели бајку. Можда је главна поента да родитељи знају када децу шаљу на тренинг у шта се упуштају и да се та деца не претворе у робу и да се некако сачувају од тога, рекао је Алекса Ршумовић одговарајући на питања.

Завршница конференције припала је глумцима филма „Порно прича“: Миљану Прљети, Даници Грубачки и Миодрагу Фишековићу.

– Ове глумце сте видели синоћ у једној интересантној комедији са темом порно филма коју је режирао и написао Александар Јанковић. Ова прича настала је према драми Боривоја Радаковића, познатог хрватског писца који је био са нама синоћ у биоскопу. Ова прича је започела од једног позоришног текста у хрватском контексту, која је потом рађена као позоришна представа у Београду, посрбљена је, а сад је у филму у продукцији „Аполона“, најавио је Велисављевић.

Миљан Прљета описао је свој лик који тумачи у филму као маргиналца.

– Сва тројица ликова су маргиналци, то су ликови буквално са маргина социјалног миљеа који је доста препознатљив код публике и за мене су биле очекиване реакције публике. Радаковићев текст је другачији, ово је адаптација,   заједнички смо сви учествовали у креирању неких добрих момената. Мој лик је човек у безизлазу. Незадовољан је целим својим животом и не види излаз осим можда идеје да направи први прави уметнички порно филм, каже Прљета.

Даница тумачи лик Стеле која започне као типски лик проститутке, међутим претвори се у врло самосвесну жену која потпуно схвата о чему се заправо ради.

– Стела је студенткиња која се бави проституцијом и која успева на тај свој начин да се некако снађе у том мушком свету у којем је експлоатисана. Она је врло интелигентна и јасно јој је шта ради и претпостављам да њен сан јесте да из тога изађе,  описала је свој лик Даница Грубачки.

Миодраг Фишековић изјавио је да је сценарио добио доста раније и да је имао доста времена, тако да је тежио да током снимања његов лик постане компатибилан са осталим ликовима и да не одскаче.