Народна библиотека „Др Душан Радић“ организовала је стручни скуп о делу Миодрага Б. Протића поводом обележавања сто година од његовог рођења. О знаменитом Врњчанину говорили су: проф. др Јерко Денегри, Огњан Топаловић, проф. Драгиша Обрадовић, Сузана Новчић и Марија Петковић.
Велики јубилеј, век од рођења Миодрага Б. Протића (1922–2014), оснивача Музеја савремене уметности и његовог дугогодишњег првог управника (1965–1980), значајног ликовног ствараоца, теоретичара и критичара ликовне уметности и аутора бројних монографија и студија о модерној и савременој уметности обележен је и 11. новембра у Врњачкој Бањи, Протићевом родном месту. Округли сто који је одржан у врњачкој Библиотеци, на иницијативу проф. Драгише Обрадовића, окупио је еминентне познаваоце живота и дела Протићевог. Међу учесницима скупа био је и Протићев син Предраг који је искористио ову прилику да Завичајном фонду Библиотеке поклони неколико публикација Музеја савремене уметности чији је уредник био његов отац, као и део документације из периода када је Миодраг био управник Музеја.
Модератор је био Дејан Лучић, директор Библиотеке.
О појму „семантички кључ“ у сликарству Миодрага Б. Протића, говорио је проф. др Јерко Денегри, историчар уметности, један од најближих сарадника Миодрага Б. Протића у Музеју савремене уметности.
– Иако се још од средине педесетих година прошлог века, у полемици са Гргом Гамулином, залагао за начелно право постојања апстрактне уметности у сопственој сликарској пракси Миодраг Б. Протић ће сматрати да једино координацијом трију елемената – линије, боје и предмета – дакле са предметом као неопходним фактором, слика може да поседује комплексну могућност означавања, уместо једино прва два, линијом и бојом, као довољним својствима чисте апстракције. У каснијем бављењу овом проблематиком довешће га то до формулације појма „семантички кључ“ под којим подразумева прелаз од представе предмета до улоге знака тог истог предмета, односно, према сопственој тврдњи, „семантички кључ је предмет сведен на геометријски знак (шкољка – спирала, астероид – круг, пешчани сат – троугао), који је као битан њихов део уклопљен у идеју целине“, каже проф. Денегри.
Огњан Топаловић, социолог, подсетио је на Протићево детињство и младост проведено у Врњачкој Бањи.
– Протић је живећи на ободу Бање између варошице и села, готово планине, имао ту привилегију да осети мирисе и једног и другог. Природа у Бањи, Бања у природи, тако почиње један поглед на своја сећања. „Лако сам запажао појаве и ствари, ритам промена, од јутра до ноћи, од јануара до децембра“, пише. И заиста, сваки тренутак, свако пролеће и зиму, лета и јесени куљају из његових успомена. Биљке и птице, инсекти и гмизавци, па пусте пољане и ливаде, поточићи и шумарци, пуста Бања у дугим јесењим данима, паркови са старим четинарима кроз које хуји ветар, рано упаљена петролејка, пуцкетање у фуруни, славе и сахране, – све то избија пред нас као жива слика, најављујући Протића као будућег сликара. Велики сликари виде и оно што обичан свет не види, рекао је Топаловић.
О Протићевом завичају и делу излагао је проф. Драгиша Обрадовић.
– Имао сам привилегију да веома рано, као студент пете године студија лично упознам Миодрага Б. Протића, далеке 1965. године у Врњачкој Бањи. Стекао сам тада осећај да пред собом видим ванвременску личност… Тај утисак о Протићу носио сам годинама и он је присутан и данас. Осећај који сам тада стекао увећан је сазнањем о његовом комлексном стваралачком делу а оно чине слике и бројне књиге и текстови који су пратили уметничку сцену Србије. Његова изузетност се огледала и у његовом лику и спољашњем изгледу. Тај лик мирног геста, усправне фигуре и господственог држања одражавао је мир, равнотежу, спокој и достојанство. Такав изглед је упућивао на поштовање и пажљиво посматрање, а свакако, и читање његовог обимног и вишеслојног дела, рекао је Обрадовић.
– Сликар и писац – два опредељења која ће Протић следити у вишедеценијском раду без прекида. Такав духовни склоп који се односи, пре свега, на способност комплементарног рада јасно се види и одређује у гимназијским данима. Иако је почео веома млад, са много нерешених одговора у себи, јасно је спознао границе наметнуте, провинцијске беде и њене могућности. Наиме, Протић је за време школовања у Краљеву (1933. – 1941.), препознао тај креативни дуалитет, та два стваралачка правца – сликање и писање, који су определили његов стваралачки пут. Не заборавимо време његових почетака: уочи ратне деценије, пуно ишчекивања и сањарења о револуционарној утопији, о друштву уређеном правично и лепо као уметничко дело, рекла је, поред осталог Сузана Новчић, музејски саветник Народног музеја у Краљеву.
„Рукописна заоставштина Миодрага Б. Протића у завичајном фонду Народне библиотеке „Др Душан Радић“ била је тема излагања дипл. историчар мастер Марије Петковић.
– Док професионална и приватна кореспонденција и документа о службеној и уметничкој делатности пружају сведочанство о угледу који је имао као једна од најзначајнијих личности српске културе друге половине 20. века, сачувани концепти приказа културних дешавања (објављивани у „Нину“ 1951.-1959. године) омогућују непосредан увид у ставове и размишљања Миодрага Б. Протића.
У настојањима систематизованог организовања Завичајног фонда Библиотеке, присуство рукописне грађе од огромне је важности у процесу проучавања настанка и развоја Врњачке Бање и живота и рада завичајних стваралаца, рекла је Марија Петковић.
Предраг Протић изразио је своју личну жељу да се не заврши, као што се завршава година, свака успомена на свог оца у његовом завичају, него да се покуша са иницијативом успостављања редовних састанака везаних за области у којима је Протић био нарочито присутан и значајан.
– Поменуо бих апел угледаног критичара Косте Васиљковића, који је био упућен Врњачкој Бањи, да би требало у његовом родном месту направити Симпозијум ликовне критике, евентуално на сваке три године, под неким називом „Протићева парадигма“. Оно што је интересантно са дешавања у Музеју савремене уметности, за мене било је да видим да и млађе генерације изучавају тај период који је иза нас и да једино тако и треба да буде у свакој науци па и у историји уметности. Због тога мислим да су манифестације врло битне, да окупљају те људе, рекао је Предраг Протић и обећао подршку породице Протић у реализацији Симпозијума и других манифестација,
Учесници скупа су, свако на себи својствен начин, изнедрили делић мозаика и сложили још једну оригиналну целину о великом Врњчанину и космополити. Парадигму једног времена уоквирила је полиморфност Протићевог деловања и драгоцено присећање. Век је овековечен.A