ЊЕГОВО КЊИЖЕВНО, НОВИНАРСКО ВЕЛИЧАНСТВО ДУШКО РАДОВИЋ
Изложба у част Душка Радовића поводом стогодишњице његовог рођења отворена је 29. новембра у салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“. Ауторке изложбе Мирјана Ђурашевић, Тања Спасић и Мирјана Миленковић успеле су да представе велики део његовог стваралаштва кроз штампане едиције али је Душко Радовић, због природе самог медија, својевремено био најпознатији по својој радијској емисији „Добро јутро Београде“ на Студију Б. А шта је све био Душко Радовић, тешко је и набројати.
Пре свега био је писац, песник, афористичар и новинар, уредник дечијих емисија на радију и телевизији, дечијих часописа и телевизијских серија. Декламован, компонован, певан, цртан, најчешће на карикатурама, фотографисан, коментарисан, игран у позоришту, на радију и телевизији.
Радећи на телевизији, писао је сценарије за бројне емисије, међу којима су „На слово на слово“ и „Образ уз образ“. Писао је текстове песама које су певали Арсен Дедић (Балада о птицама,Балада о земљи“,Бићу добар), Бисера Велетанлић (Мило моје/ А ја те знам), Душан Прелевић (Јесења песма),Црни Бисери (Шта ћу сад),Дејан Петковић (Тужна песма),Зафир Хаџиманов (Плави жакет), Драган Лаковић (Најлепша мама на свету/Кад је био мрак), Аница Зубовић (Београде мој), Љубиша Бачић (Страшан лав).
Био је главни уредник „Пионирских новина”, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац”, новинар „Борбе” и (од 1975. године) уредник Студија Б. Његова емисија „Београде добро јутро” почела је да се емитује јула 1975. године на Студију Б. Била је укинута 1982. године, када су одређени чланови владајуће партије окарактерисали Душкове афоризме као „политичке поруке са израженом моралистичком и демагошком позадином”.
Његова опширнија биографија налази се у свим постојећим форматима али је за многе своје поштоваоце Душко Радовић остао и биће најпознатији по афоризму изговореном 4. августа 1975. године: „Они који много знају – мало говоре. И обрнуто – највише говоре они који ништа не знају. Само мишљење може човека спречити да говори“.
Изложба ће бити отворена до 10. децембра.
