За разлику од резидбе младих неродних воћака којима се формира изабрана круна, резидба јабука у роду има за циљ да регулише вегетативни и генеративни развитак формираних воћака. Регулисање родности применом резидбе постиже се фаворизовањем обрастајућих родних гранчица – обезбеђењем равнотеже између вегетативног и репродуктивног развитка воћака. Јабуке почињу да рађају кад се у извесној мери успостави равнотежа између кореновог система и надземног дела. Равнотежа почива на узајамном дејству корена и лисне површине, од којих зависи снабдевање надземног дела водом и у њој растворљивим минералним материјама, као и корена органским материјама, што у уравнотеженом стању обезбеђује умерено бујан пораст, обилну родност и добар квалитет плодова. Сувише бујна стабла троше хранљиве материје за изградњу вегетативних органа на рачун формирања родних пупољака и плодова. У оваквим случајевима сувише јака резидба би била штетна, одлагала би и даље  образовање родног дрвета и воћке не би обилније рађале. Kод кржљавих и слабо бујних јабука коренов систем не обезбеђује довољно воде и минералних материја за надземне делове стабла и формирање вегетативних органа, те су воћке склоне појачаном формирању цветних пупољака и претераном заметању плодова. Због ограничене лисне површине и укупне вегетативне масе, јабука није у стању да одрже све плодове – они отпадају после заметања, а они који остану на стаблу, због слабе исхране остају ситни и слабог квалитета. Kод оваквих воћака резидбу треба подесити тако да се појача вегетативна активност. То значи да би повећали лисну површину, треба да оставимо једногодишње ластаре (они имају највише листова) а проређујемо, односно уклањамо обрастајуће родно дрво које носи велики број цветних пупољака а има малу лисну масу. Умерено бујне родне јабуке имају успостављену равнотежу између кореновог система и надземног дела. Резидбом ту равнотежу треба што дуже одржавати и она се састоји у редовном обнављању и подмлађивању родног дрвета.

Примарни задатак резидбе у циљу образовања цветних пупољака у унутрашњости круне је да она буде добро осветљена. Потребно је избацити све изломљене гране, оне које се укрштају и засењују једна другу. Након тога се проређују леторасти – код јабуке се мора водити рачуна о роду како за ову тако и за наредну годину. Резидбом мора да се остави довољан број летораста да би се на њима у току године формирале квалитетне родне гранчице које ће донети род наредне године. Kада их има много прореде се и оставе само оне умерено бујне. У доњем делу круне остављају се развијенији једногодишњи леторасти, док се у горњем делу одабирају краћи.

У пракси се све више кратка резидба замењује дугом резидбом, где се двогодишње гране не прекраћују. Дугом резидбом се смањује бујност воћака, боље је формирање цветних зачетака, лакше је хемијско проређивање плодова, боља обојеност и смањено отпадање плодова.

Редовна родност не зависе толико од старости стабла колико од старости родног дрвета, зато се настоји да се резидбом родно дрво стално подмлађује. Kод јабуке, где образовање родних гранчица траје 2-3 године, истовремено морају постојати родне гранчице које носе род и дрво на коме се образују родне гранчице за следећу годину. Због тога се код јабуке сваке године мора обновити само око 20-25% родног дрвета. Правилна резидба јабуке има задатак да регулише родност и квалитет плодова. Плодови су највећи потрошачи органских материја и воћка првенствено њих снабдева тим материјама. Резидбом треба да се регулише количина рода смањењем броја цветих пупољака, односно броја родних грана које треба одржавати у таквом броју да не угрожавају снабдевање кореновог система органским материјама и тиме поремете равнотежу између корена и надземног дела воћке. Резидба, такође, повољно утиче на квалитет, крупноћу, обојеност и уједначено дозревање плодова, јер од самог заметања обезбеђује њихову бољу исхрану.