Књиге едиције „Живот и дело српских научника“ издаје Српска академија наука и уметности од 1992. године преко свог Одбора за проучавање живота српских научника и научника српског порекла. До сада је у склопу едиције објављено 18 књига, у којима су обрађене животне и радне биографије научника из области природно-математичких, медицинских и техничких наука, који су својим радом оставили дубок траг у нашој науци, вредан трајног помена.
У склопу програма популаризације науке и подстицања интересовања за историју српске науке, Центар за научноистраживачки рад Српске академије науке и уметности и Универзитета у Крагујевцу, 7. марта је организовао промоцију 18. књиге из едиције „Живот и дело српских научника“, на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.
Поздравне и уводне речи у име домаћина присутнима су упутили проф. др Драго Цвијановић, декан Факултета за хотелијерство и туризам, и академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ, а о едицији „Живот и дело српских научника“ говорили су академик Иван Гутман, проф. др Горица Ђелић, ПМФ у Крагујевцу и Јелена Боровић Димић, виши кустос Замка културе у Врњачкој Бањи.
У име свих студената и запослених на Факултету за хотелијерство и туризам, добродошлицу академицима и предавачима, и захвалност Српској академији науке и уметности на одабиру врњачког факултета за промоцију едиције, упутио је проф. др Драго Цвијановић, декан Факултета за хотелијерство и туризам, истакавши да је веома битно говорити о нашим научницима и не треба заборавити њихов рад, јер ако ми њих заборавимо, заборавиће и наши наследници нас.
Академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ, истакао је да све оно што се данас догоди, а није записано већ сутра можда и неће постојати. Тако да, циљ је да се живот и стваралаштво познатих српских научника који су били чланови Српске академије науке и уметности прикаже у књигама и на тај начин одупре забораву, а и да то стваралаштво буде подстицај садашњим и будућим генерацијама да се баве истраживањем у областима којима су се бавили познати српски научници.
– Пре 30 година у Српској академији наука и уметности је покренута иницијатива да се живот и дело српских научника прикаже у књигама, кроз едицију „Живот и дело српских научника“, и до сада је промовисано 18 књига, с тим што на свеобухватно задовољство ускоро очекујемо и 19. издање. Све едиције се односе на научнике који су се бавили делом математичким, техничко-технолошким и медицинским наукама, тако да у свакој од едиција постоје теме из тих области. При одабиру научника о којима ће бити говора на одређеном Факултету руководи се чињеницама из њихове биографије, о томе да ли су они рођени у месту или околини где се налази Факултет или да ли је део њихове радне биографије био везан на неки начин за то место. У крајњем случају сагледава се да ли су на одређени начин везани за простор где се налазе Факултети који припадају Универзитету у Крагујевцу, додао је Ђуран.
На промоцији на Факултету за хотелијерство у туризам у Врњачкој Бањи било је речи о знаменитим научницима заступљеним у едицији. Говорило се о тројици научника, први је Атанасије Николић, свестрана личност и један од највећих великана српске науке 19. века, који је био ректор првог Лицеја, прве високошколске институције основане у Србији 1838. године, о чијем животу и стваралаштву је реч имао академик Иван Гутман. Други научник о коме је било говора је Јосиф Панчић, познати ботаничар и лекар, о чијем доприносу српској науци је говорила проф. др Горица Ђелић са Природно-математичког факултета у Крагујевцу. На крају представљен је допринос породице Арновљевић, која је изнедрила значајна имена у српској медицини. О лекару Војиславу Арновљевићу, оснивачу и утемељитељу кардиологије и медицине спорта у Србији, говорила је Јелена Боровић Димић, виши кустос Замка културе у Врњачкој Бањи.
Градња Виле „Арновљевић“ започета је 1903. године, а завршена 1906. Њу је изградио стари бањски лекар Светозар Арновљевић који је преко лета ординирао у Бањи. Током деценија Вила је мењала назив: „Надежда“, „Арновљевић“, „Сутјеска“, „Сан“ и „Емилиа“. У Вили је за време Првог светског рата био смештен руководилац енглеско-српске болнице у Врњачкој Бањи Џејмс Бери са супругом и са члановима своје мисије: три лекара, 20 медицинских сестара и четири болничара. У Вили је после Другог светског рата чест гост био познати књижевник Антоније Исаковић.