Од 4. до 20. маја у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ била је отворена изложба песникињи Десанки Максимовић чије су ауторке: Мирјана Миленковић, Тања Спасић и Мирјана Ђурашевић. Изложба је колаж Десанкиних књига, цитата, копија писама и докумената, фотографија насталих у Врњачкој Бањи, илустрација инспирисаних њеним делима. Део изложбе су и награђени дечји литерарни радови на конкурсу ,,Тако је мени говорила моја бака”, који је Библиотека расписала поводом 125 година од Десанкиног рођења.
Добродошлицу свима који су дошли на изложбу упутила је Мирјана Ђурашевић, једна од ауторки, која је испричала пар анегдота из живота наше највеће поетесе.
– Десанка Максимовић је рођена 3. маја 1898. године, али њен рођендан се обележава 16. маја, по новом календару. Била је велика поетеса и сви смо ми до сада били у прилици да се сретнемо током детињства и одрастања са њеним песмама. Увек је била радо виђен гост у Врњачкој Бањи, од 1968. године када је први пут дошла, па све до 1991. године., дружила се са нашим писцем Бошком Руђинчанином и Владом Беланијаном, некадашњим управником Библиотеке. Сваког пролећа је долазила и одседала у радничком одмаралишту „Серво Михаљ“ (данашњи Снежник), у соби 104. Волела је да се дружи са људима, да се вози возовима, чему је и посветила песму „Путник треће класе”. Главни догађај „Врњачких културних свечаности“, 1977. године било је њено спектакуларно књижевно вече под називом „Тражим помиловање“, које је остало упамћено по емоцијама које су које су изазвали Десанкини стихови. Добрица Ћосић је за њу рекао да је то човечица, и за мене је то најлепши израз њу. Била је прва прва жена којој је у Србији подигнут споменик за живота, а она када је сазнала за ту идеју, тражила је да то буде споменик песништву, а не само посвећен њој, уз шаљиве речи да планира још да живи, испричала је присутнима Мирјана Ђурашевић.
На конкурс су пристигла 34 изузетно лепа рада, тако да је петочлана комисија одлучила да додели већи број награда и похвала. Прва награда припала је Анђелији Јовановић. Другу награду деле Касија Милосављевић и Срна Мутавџић, а трећу Ђурђа Дмитровић, Виктор Мартиновић и Филип Петровић. Похвале за своје радове заслужили су: Дуња Антонијевић, Андрија Перковић, Петра Грекуловић, Андреа Ђорђевић и Михајло Бојковић.
У Врњачкој Бањи је покренута иницијатива од стране групе грађана да се Десанки направи и подигне споменик испред Снежника, што је она својим књижевним стваралаштвом и односом према Врњачкој Бањи и нашим суграђанима свакако и заслужила.
