„Аца Видић, авангардни песник близак надреализму, имажизму, донекле симболизму, затечен ентропијом до нихилизма у простору необојеном традицијом и у расправи са трчећим, нимало поетичним временом, развија свој таленат богаћењем самосвојног идентитета, људског и песничког, сабирајући као мрав мрве стварности и изграђујући комплексну осмишљену целовитост и смисленост животних вредности.“ – Др Анђелка Лазић
„У загонетном говору ове поезије, поред пропитивања стварности, традиције и стварања, мисаоних продора, епифанијских просева и интимистичке топлине, местимице је предочавана и митопоетска представа о двоструком пореклу – књижевном и стварном.“ – Милета Аћимов Ивков
У Салону библиотеке представљена је књига изабраних песама „Јахао сам према дрворедима“, аутора Аце Видића. О књизи је, поред аутора, говорила и Снежана Ранковић, уредник у ИК „Златно руно“ из Београда, а модератор је био Срђан Чеперковић. Госте књижевне вечери поздравио је Дејан Лучић, директор врњачке Библиотеке. Књига је избор песама из Видићевог четрдесетогодишњег књижевног опуса.
Аца Видић (1959) пише поезију, прозу, књижевну есејистику, критику и огледе из философије. Његова поезија је превођена на француски, руски, енглески, бугарски и арапски језик. Члан је Удружења књижевника Србије од 1995. године. До сада је објавио књиге поезије: Рођење, Време сенке Ху Чи, Mythologiques, Муцави звиждуци, Песничко братство, Бродовље, Апсолутни песник, Бродовље и друге песме.
– Аца Видић има једно изузетно место у новијој српској култури, у смислу његовог прегалаштвца и рада. Он је оснивач Књижевне омладине Ваљева. На стогодишњицу рођења Десанке Максимовић 1998. године покренуо је часопис за књижевност, уметност и друштвена питања Бранковина, који излази и данас. Основао је Издавачко предузеће „Интелекта“. Објавио је монографију о Соњи Савић, рекла је Снежана Ранковић.
– То су коначне верзије свих песама. Tо је једно бритко унутрашње задовољство да сте нешто урадили, помакли овај свет на боље за микрон, ако не милиметар и самунашу националну и светску уметност макар за тај милимикрон. Онда нисте узалуд живели и имате те поруке које носите и које желите да несебично поделите са светом, пре свега са својим читаоцима и да поделите енергију коју носе речи које сте уградили у књигу, каже аутор Видић.
