Трибина „Боже, спаси ми остатак“ и Коло српских сестара Врњачка Бања окупили су у врњачком Термоминералном купатилу на Видовдан, 28. јуна, еминентне стручњаке (психологе, социологе, педагоге, уметнике) који су расправљали на тему вршњачког насиља и насиља у породици.
– Да се не дичимо само оним што смо као народ били и што су нам Немањићи оставили у аманет, морамо да предузмемо и конкретне мере. То је наш дуг према прецима и залог за потомство, рекла је након поздравне речи Хилда Живковић, председница Кола српских сестара Врњачка Бања уз напомену да је због важности и комплексности теме као организатор окупила најстручније људе из својих области.
Трибину је отворила др. проф Драгана Динић која се пет деценија бави питањима наталитета, породице, васпитања деце, злостављања у породици и других аномалија које се у друштву јављају.
– Јесте страшно то што нам се у последње време дешава, али није ништа ненадано и чудно, јер се могло очекивати и имало је предисторију у другим дешавањима. Упозоравали смо на то, као и на чињеницу да ћемо почети да нестајемо као народ јер смо заборавили на пронаталитетну политику. Неке праве ствари не губе на вредности, само бивају скрајнуте. Таква је прича са српским селом, али и са породицом. Заборавили смо да будемо родитељи, заборавили да будемо деца, баке и деке јер сви имају неке прече обавезе. Све смо препустили технологији. Деца се васпитавају у породици, јер нико то неће учинити боље од нас самих. Наше баке су се палцем потписивале, а умеле су да пренесу много мудрости и да подигну добре људе, упозорила је проф. др. Драгана Динић.
Да је породица темељ свега и да се без ње све урушава сагласили су се и психолог Раде Лекић, социјални радник Милена Миладинов, доктор Братислав Миловановић у својим излагањима.
– У књизи „Стоп насиљу у школи“ обухватио сам све оне граничне случајеве који доприносе томе да буде што мање насиља, злостављања и занемаривања у васпитно-образовним установама, а подлога је једно дебело искуство од 16 година на месту директора школе. Обухварио сам све оне животне приче из школе, локалне заједнице, породице, став и гледиште родитеља и деце, педагога, званичника и обичних људи. Прича је комплексна, сви заједно смо криви и сви заједно би могли да будемо заслужни, каже професор Горан Маравић, један од учесника трибине.
Да је ово приоритетна тема за све оне који се баве педагогијом сматра оперски певач и професор Универзитета у Крагујевцу, професор Војислав Спасић који је наступио у уметничком делу програма уз професора Мићу Живојиновића и Хор „Бошко Југовић“ из Трстеника.
– Пре факултета предавао сам на нижој музичкој школи и тамо никада није било вршњачког насиља, као што ми није познато да га је у ма којој музичкој школи било. Тамо су деца која су другачија јер уживају у неким лепотама које сами стварају и онда то много више цене, тај осећај их повезује. Не кажу узалуд да музика људе спаја и то је моја препорука, рекао нам је Војислав Спасић
Чувајмо породицу да бисмо сачували нашу децу, једногласна је порука са овог скупа.
