Основна школа „Младост“ из Врњаца, 8. марта угостила је специјалног госта. У питању је Драган Милошевић, унук првог управника ове школе, Јове Бошковића. Драган је одлучио да из своје личне библиотеке школи поклони око 300 књига, које ће веома значити ученицима школе.

Игор Дрманац, директор Основне школе „Младост“ из Врњаца истакао је да је ово веома посебан дан за школу.

– Упућујем велику захвалност Драгану и његовој супрузи Маји што су се одлучили на овакав корак. Тиме су нас вратили у далеку прошлост. Прошлост једне врло важне личности, с обзиром да је Јово Бошковић био први управитељ, односно први директор ОШ „Младост“ Врњци која се у то време звала “Друга врњачка Основна школа Краљ Александар Први“. Књиге које је Драган поклонио школској библиотеци биће део њеног легата, а фотографије ће бити представљене у школи како би сви посетиоци могли да их погледају, рекао је Игор Дрманац.

Драган Милошевић, унук Милене и Јове Бошковића, некадашњих учитеља тадашње школе у Врњцима, истакао је да посета овој школи за њега представља веома емотиван чин.

– На основу приче и породичног сећања, као и контаката које сам успоставио и разговора које сам обавио у школи са Игором и његовим колегама, успео сам да закључим да мој деда и он имају једну заједничку особину, а то је да су строги и правични. Овим чином, моја супруга и ја, директор школе Игор и библиотекарка Дејана, остали смо на путу који су давно успоставили моја баба Милена, учитељица ове школе и деда Јово, који је био њен први управник. То је пут образовања деце, где их је потребно извести на животни пут, где треба бити правичан и где треба бити уз књигу. Они су тај пут трасирали, наше је да њиме ходамо, рекао је Драган Милошевић.

По занимању историчар, запослен у Народној библиотеци Србије као виши библиотекар, Драган има доста знања о историји школе и Врњаца на основу сећања његове мајке.

– Много прича има, зато што они долазе током школске 1935/1936. године. Њих овде затиче и рат. Поред школе пролазио је уски колосек.  Немци су растерали све лево и десно од пута, плашећи се диверзије и напада, тако да су они морали у једном тренутку да напусте школу. Прихватили су их њихови добри пријатељи, породица Миљковић из Врњачке Бање, па су се тек након пар месеци вратили у школу која је наставила да ради. Једног дана по деду су Немци дошли да га стрељају, а по маминој причи могу да кажем да га је спасио Немац који се „обрео“ у Врњачкој Бањи пар година пред Други светски рат и који се бавио производњом путера и кифли. Деда иако је говорио немачки, на питање немачког официра ко је он и какав му је став, одговорио је на српском да је он учитељ, да воли своју земљу и да жели само да учи децу. Немац који га је познавао превео је да је учитељ велики радник, веома поштен човек и патриота. Немачки официр је погледао и рекао па значи исто као и ја. Одмахнуо је руком осталим официрима да се попну на камион и тако деда није стрељан.

Зграда где је данас обданиште је заправо била учитељска кућа. У Краљевини Југославији, као и касније у СФРЈ, учитељи и официри су ишли од места до места. Млађи по стажу и годинама ишли су у мања места, села, планине. Увек је било предвиђено да се за учитеље обезбеди смештај, стан. У овом случају цела кућа је била опредељена за Милену и Јову, јер су тада два учитеља била потребна. Кућа је била подељена на два стана и они су у њој живели током свог службовања, пренео нам је Драган.

Осим књига, Драган Милошевић, школи је поклонио и фотографије из периода од 1935. до 1944. године, које су његови баба и деда сачували и које представљају историју школе у Врњцима.