„РУНО“ НЕГУЈЕ ЗВУК КОЈИ НОСИМО У ГЕНИМА

Аутор:Весна Ђорђевић

Трећим концертом и наступом Етно групе „Руно“ у Музичком павиљону 2. јуна, заокружен је пројекат „Врњачкој Бањи с љубављу“. Група оформљена пре 20 година са идејом да оживи старе песме забележене још на воштаним плочама у нетакнутом облику, које се изводе на старим инструментима (гајде, ћемане, кавал, гоч, тамбура) разгалила је публику у Централном парку. Александар Милутиновић каже да су реакције публике очекиване с обзиром да је ово звук који носимо у генима.

– Тај стари звук и напеви похрањени су негде у нама самима, а то се буди кад људи чују и осете тај неки дух предака. Дешава се занимљив процес који људи тек касније освесте, када почну да памте тај звук и касније траже да га поново доживе. Тај осећај је и нас „натерао“ да даље истражујемо и останемо у овом, а 20 година је велика „километража“ па се у нашем репертоару провртело много песама које смо ми освежавали, мењали, тако да данас владамо са стотинак песама, али се у редовном репертоару смењује 30 до 40. упознаје нас Александар Милутиновић са радом групе.

    Наступ етно групе „Руно“ у Музичком павиљону

„Руно“ не само да кроз музику и песму негује традицију, већ се чланови баве и аранжирањем традиционалне музике и израдом традиционалних инструмената по чему су јединствени у целој Србији.

У ову специфичну авантуру са етно звуком својевремено су кренули Милутиновићи – Александар, Татјана, Војкан, Владан Радисављевић, Младен Томашевић, а затим су се придружили Оливер Живковић, Душан Поповић, Анкица Ђорђевић, Магдалена Петровић Илић. Александар каже да су „ Маја, Драгана и Цујка биле у првој постави вокала“, а да су кроз групу прошли и Дејан Савић, Милош Јаковљевић, Пеђа Недељковић те да ће их све окупити заједнички пројекат који је у плану.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ