Реномирани песник, аутор неколико збирки поезије, новинар и успешан уредник и аутор препознатљивих радио-емисија, прослављен и као писац стихова за музику групе „Галија“ – Радоман Кањевац био је гост врњачке Библиотеке и вечери „Поезија и рокенрол“ кроз које нас је водио Милан Никодијевић 8. јуна.
—Кањевац је објавио је књиге песама Речи за певање, Отворено писмо, Као руком низ врат контрабаса, Мислим да не знаш с ким имаш посла, мала. Тоур ду монде, Путујем, Пробуди ме тек кад осетиш да сам заиста мртав, Човек у сенци, Крај поезије, али оно по чему га публика највише зна јесте податак да је написао текстове за највеће хитове групе „Галија“ и он је један од ретких људи који имају трилогију са групом, рекао је Никодијевић представљајући госта.
Како су настајале баладе – велики „Галијини“ хитови, о „класичној“ поезији, дружењу и сарадњи са Пецом Поповићем, о то ме да „свако има различиту асоцијацију на исту песму“ и да су „неке песме написане особама којима никад ништа нису значиле, али да је много особа које су жарко желеле да име неко посвети песму, а никада је нису добиле“ причао је Кањевац присутној публици.
—Двадесети век је век филма и рокенрола, а не век књижевности. На мене су више утицали филмови „Небо над Берлином“ и „Париз – Тексас“ него било који писац овог света, јер су они пробудили у мени оно што је за писање важно. Уметност је општа ствар. Добијем толико тантијема да могу да летујем од мојих песама сваке године и онда сам јако поносан на свој рад. При том, имам осећај да добијам новац, а да ништа не радим. То се, ваљда, зове минули рад, објашњава песник у шали и констатује: —Можете да дубите на глави али вас људи на крају препознају по јако мало ствари.
Кањевац је између одговора читао одабране песме, док су Драган Стојковић и Иван Миодраговић свирали хитове, а закључак вечери може да буде и овај: добра књига је као и лепа жена – уме да сачека свог читаоца јер је у питању роба која не губи вредност.