Трећег дана IV Међународног фестивал класичне камерне музике “Зум” представили су се најмлађи музички таленти, ученици музичких школа „Корнелије Станковић“ Трстеник и „Стеван Мокрањац“ Краљево, одељење Врњачка Бања, композицијама из различитих епоха светске музике.
Наступили су Предраг Стаменић, Вера Чехић, Андрија Арсић, Константин Михајловић, Лола Стаменић, Хана Јоксимовић, Игњат Влајковић, Александар Арсић, Јован Ђорђевић, Михајло Михајловић, Николина Миодраговић.
—Наши млади таленти нас својим залагањем, креативношћу и љубављу према музици инспиришу и подсећају на неисцрпну снагу уметности. На сцени Белимарковића деца су вечерас кроз ноте изразила и своје снове, радост и страст према музици. Сваки тон који смо чули носи у себи посебан значај, приказује рад и неисцрпну подршку њихових породица и ментора. Ови млади уметници су нам показали да музика не познаје године, већ само срце и посвећеност, рекао нам је након концерта Александар Пауновић, из организације Фестивала и изразио очекивање да ће млади таленти у наредним годинама бити још успешнији, да ће напредовати и да ће овакви концерти бити нераскидиви део програма Фестивала.
Вечерњем концерту је претходио округли сто на тему „Живот и дело Драгутина Гостушког“. Домаћин догађаја била је Народна библиотека „Др Душан Радић“, у чије име је присутнима добродошлицу пожелео директор Дејан Лучић, испричавши пар анегдота о Гостушком који је био везан за Врњачку Бању због тога што му је отац био лекар који је током лета ординирао у Врњачкој Бањи.
Ђурђијана Јовановић, виши научни саветник у Сектору за савремено стваралаштво Министарства културе, истакла је да је изабрана тема одлична и да се јако радује што може да присуствује округлом столу, имајући у виду да је њена генерација „држала Гоштуског на пијадесталу тог времена“.
Драгутин Гостушки (1923-1998), композитор, музиколог, историчар уметности, естетичар и публициста, важна је фигура у историји српске музике, па је било од великог значаја анализирати његово стваралаштво и допринос. На округлом столу су учествовали музиколози, извођачи, љубитељи музике и културни радници који су расправљали о његовом животу, стваралаштву и утицају. Теме као што су историјски контекст у којем је стварао, његов стил и утицај на касније генерације биле су веома инспиративне и едукативне за све учеснике.
Драгутин Гостушки је компоновао је умерено модерна, претежно лирски обојена дела, служећи се понекад и стилизованим обележјима фолклора. Проучавао је естетске проблеме уметности. Написао је монографију „Време уметности“ (докторска теза 1968.), и збирку есеја „Уметност у недостатку доказа“ 1977., као и више студија и чланака. Његов жанровски разноврстан композиторски опус обухвата око четрдесет дела. Најуспелије композиције доживеле су велики број извођења (хорске минијатуре Scherzo in „SCH“ и Elegia in „O“, обе из 1973.године), биле су награђене у земљи и у иностранству (симфонијски Scherzo, 1949; балет Remi, 1960., Трио за клавир, виолину и виолончело, 1950.) и уврштене су у нотне и дискографске антологије југословенске музике (соло песма Смешно чудо, 1947.; Concerto accelerato за виолину и оркестар, 1961.).
