Врњчанка Биљана Бошковић
Биљана Д. Бошковић рођена је 1994. године у Крушевцу. Основну школу је завршила у Плешу, Александровац, а Гимназију у Врњачкој Бањи, смер за информатику. На Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Одсек – пољопривредна техника, Биљана се уписала 2013. године.
Да је донела праву одлуку када је у питању избор факултета, говори и чињеница да га је Биљана завршила у најкраћем року, 2017. године, са просечном оценом 9,42. Одмах након тога се одлучује на даље усавршавање, те се уписује на мастер академске студије, студијски програм – пољопривреда, смер – пољопривредна техника, које завршава 2019. године са просечном оценом 10. По завршетку основних студија (2017), Биљана је радила на факултету као студент демонстратор, где је држала вежбе, а по истеку овог уговара запошљава се у фирми ,,Green Energy Group Int” д.о.о. где је обављала послове технолога воћарста и одржавања механизације. За време основних и мастер студија, Биљана је била стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а за време основних студија је добијала и једнократну помоћ Врњачке Бање намењену најбољим студентима.
Ова успешна млада дама је тренутно на докторским студијама на Пољопривредном факултету у Београду на студијском програму пољопривредне науке, смер – пољопривредна техника, на које се уписала 2019. Исте године, награда за велики труд успешној докторанткињи стиже у виду запослења, овај пут на самом факултету, на Институту за пољопривредну технику, са звањем сарадник у настави. Од 2020. године изабрана је у звање асистента.
Како је начин вашег одрастања допринео да се одлучите баш за ову високошколску установу?
– Пољопривреда је нешто чиме се бавим од малих ногу, а када кажем од малих ногу мислим од своје прве године живота. Моји родитељи су ме још као малу водили на њиву, а тата је инсистирао да већ као мала научим да возим трактор, што је утицало да ми посебну пажњу привуку конструкције машина. Тако сам и заволела пољопривреду, првенствено мислим на машине и оруђа која се примењују у пољопривреди. Такође, један од разлога зашто сам изабрала Пољопривредни факултет јесте лако запослење након завршених студија и могућност усавршавања у иностранству. Колеге које су завршиле факултет када и ја, у јако кратком временском року су нашле своје прво запослење, поготово у сегменту пољопривреде којим се ја бавим.
Какво је по вама тренутно стање српске пољопривреде? Каква је њена будућност и шта бисмо морали да променимо да би ишли у корак са светом?
– Српска пољопривреда је веома важна грана привреде. Велику препреку у просперитету нашег аграра представљају, између осталог, недостатак људства, застарелост механизације и уситњеност поседа. Имамо добру произвођачку праксу и искуства у превазилажењу многих потешкоћа, али су ово питања која муче наш аграр. Што се тиче образовног кадра, ту имамо диверзификован избор усмерења и специјализације у образовању који могу покрити све сегменте пољопривреде. Будућност пољопривреде у Србији може бити врло финансијски исплатива и савремена. Услов је, наравно, да се искористе све могућности аутоматизације и дигитализације и реше сви ограничавајући фактори. Такође, очекивања наших пољопривредника су да им се омогући едукација, подршка по различитим питањима као и стабилност цена. Што се тиче промена у пољопривреди, морамо ићи у корак са савременим технологијама како би били конкурентни у региону и у свету. Наравно да је то дуготрајан и вишефазни процес. Треба имати у виду да пољопривреда има много простора за развој. На пример, инвестирањем у паметну пољопривреду, односно у механизацију, повећала би се продуктивност, смањили трошкови, смањио би се штетан утицај на околину, спречиле повреде пољопривредника, смањио би се физички напор, али би се све то исплатило. Такође, морамо имати у виду да се проблем уситњености поседа мора решити. Очигледно је да решење једног проблема повлачи и решење другог. Свакако, наду у будућности пољопривреде видим у иновацијама и новим научним подухватима, увођењем нових врста, раса и сорти, као и у већем броју старт ап програма за младе. Умрежавање и осавремењавање уз укљученост образованог кадра уз расположиве природне ресурсе може наш аграр довести до задовољавајућег просперитета.
Због чега је важно да поред савремених машина имамо адекватно обучен кадар у пољопривреди?
– Данас је могуће да трактор обави задатак на њиви без човека, да машина користећи базу знања изврши одговарајућу операцију на парцели, да робот помузе краву и слично, али је немогуће искључити човека из свих ових процеса. У пољопривреди се често дешавају непредвиђене околности, кварови, суше, поплаве, болести, заразе и друго, што тешко која машина може да реши. Зато је неопходно присуство човека, али не „обичног“ човека, већ образованог, наученог и практично обученог стручњака који ће разумети већину процеса у свом радном окружењу. Управо се на Пољопривредном факултету у Земуну спремају и обучавају такви стручњаци који треба да одговоре будућим изазовима у пракси.
Да ли себе видите у науци и какви су вам планови за будућност?
– Посао који тренутно радим је за мене јако изазован. Сваког дана се сусрећем са новим изазовима који ми доносе и успоне и падове и који захтевају од мене доста ангажовања и одрицања од неких ствари, али само уз напоран труд и рад могу да напредујем и постанем добар стручњак у својој области. Због свих предности које нуди паметна пољопривреда надам се да ћу ускоро добити могућност за додатна усавршавања из ове области и код нас и у иностранству и да ћу на тај начин допринети развоју наше пољопривреде, али и нашег образовања у сфери паметне пољопривреде. Такође, један од мојих планова јесте да побољшам своју пољопривредну прозводњу и да применом савремене механизације олакшам процес производње.
Шта бисте поручили младима који су на свом почетку?
– Пре свега желим да напоменем да не треба испуњавати туђе жеље и да не треба уписивати факултет који желе наши родитељи или колеге. Наравно, сваки савет и препорука су добродошли током одабира факултета. Потребно је да сами одлучите чиме желите да се бавите у будућности и шта је то што ће вас чинити срећним и успешним. Ја имам свој пример који ћу радо поделити са вама: „Када је требало да упишем факултет, родитељи су ме саветовали да упишем нешто сасвим друго и до неке мере се нису слагали са мојом одлуком, а у друштву, када бих поменула Пољопривредни факлутет, већина би ме исмевала и увек на крају би поставили питање „а шта ћеш са тим факултетом?“, а све то зато што и не знају шта је Пољопривредни факултет и које су могућности након звршеног факултета. Ја мислим да сам успела да разбијем предрасуде о Пољопривредном факултету и да сам изабрала и завршила баш оно што сам хтела, што ми омогућава да уживам у ономе што радим, закључује Биљана.
Докторанткиња активно учествује у теренским испитивањима машина за апликацију заштитних средстава при Лабораторији за испитивање машина за примену пестицида, где је учествовала у изради четири елеабората о извршеном испитивању машина за заштиту биља. Биљана Бошковић је током рада на факултету објавила неколико научних и стручних радова, заједно са другим коауторима. Такође, била је део тима за представљање Факултета на Фестивалу наука (2014) и поседује многобројне сертификате за учешће на разним конференцијама. Била је члан Организационог одбора међународне студентске научне конференције „Multidisciplinary Approach To Contemporary Recearch – Culturral and Industrial Heritage (2019). Члан је Организационог одбора међународног скупа „International Sumposiym on Agriculture Engineering “ (2019), а такође је и члан Одобра научног часописа „Agro Tech иновације 2019“. Слободно време Биљана углавном проводи на селу где се труди да помогне својим родитељима у свакодневним пољопривредним пословима, при чему настоји да примени знање које је стекла на факултету и тако поспеши производњу.
За Биљану, кључ успеха лежи у доброј организацији, труду, раду и упорности. Каже да, ако имамо тачно одређене циљеве и ако знамо шта желимо да постигнемо у животу, уз мало труда и добре организације успех ће доћи полако, али сигурно. Одговор нам употпуњује и једним пригодним цитатом Џона Рокфелера: „Успех лежи у два принципа: ради оно што знаш и у чему видиш свој интерес када то радиш, уложи сваки атом своје енергије и природне склоности које поседујеш.“
Никола Несторовић
