Награда Најбољи најбољем „др Зоран Ђинђић“ за постигнут успех и остварене резултате у школској 2019/20. години за основношколски узраст припала је Милици Трифуновић, ученици VIII разреда Основне школе „Попински борци“, одељење Пискавац. Актуелна епидемиолошка ситуација и наложене мере од стране Кризног штаба искључиле су ове године организовање Светосавске академије која је традиционално прилика за доделу признања заслужним ученицима, па је награда Милици уручена недавно у школи. А да је стигла у праве руке, сведочи блистава биографија и велики планови ове переспективне (сада већ) гимназијалке.
Милица воли природне науке и током школовања постигла је сјајне резултате из математике, хемије и физике, али и изузетан успех из српског и француског језика, музичке културе и ликовног васпитања. Своју свестраност потврдила је и низом највиших награда на такмичењима камерне музике „Млади виртоуз“ у више категорија и првом наградом на Републичком такмичењу из солфеђа и теорије музике. Златна медаља резервисана за републичког првака у пливању, дисциплина прсно, красила је 2018. груди ове младе Врњчанке. Због свега наведеног и као носилац Вукове дипломе, или Повеље изузетности, проглашена је за ђака генерације 2005. Општине Врњачка Бања. Као круна свега стигла је и награда „др Зоран Ђинђић“.
-Нисам штребер. Деси се да ме другари из ближег октужења у шали тако назову, али то није тачно јер увек радије бирам да време проводим са пријатељима, него у учењу. Цела тајна је у томе да највише научим на часу када пажљиво пратим предавања и касније само мало обрадим код куће. На тај начин имам времена за све, уз блистав осмех и благо слегање рамена каже Милица.
Напомиње да за свој успех дугује свим наставницима, а нарочито разредној, Весни Стојковић. Управо због тога, не воли онлајн наставу и учење од куће.
-Моја највећа жеља је да у школу идемо редовно, као пре короне, јер мислим да се тако најбоље учи. Колико год неко причао да је боље код куће, ја мислим супротно јер су професори ти који треба да нас мотивишу и подстакну да усвојимо што више знања, одрешито објашњава врњачки Ђак генерације 2005.
Због љубави према природним наукама уписала је врњачку Гимназију, природно-математички смер. Жеља јој је да се бави софтверским инжењерством. Због сазнања да је јако тешко постати студент Факултета за информационе технологије, каже да ће у наредне четири године све своје снаге усмерити на испуњење овог циља. Па ипак, налази времена и за друге своје љубави. Клавир и љубав према музици довели су је до Средње музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Краљеву. Такође, не запоставља ни спорт.
-Подједнако волим и пливање и одбојку, иако сам веће резултате остварила на пливању. Нажалост, епидемија вируса корона и затварање базена омели су ме у тренинзима док сам била актуелни републички првак. Зато од одбојке не одустајем, наставља спонтано причу ова успешна девојчица.
Са истим жаром и сјајем у очима прича и о томе колико воли филм. Каже да гледа све жанрове, и старије класике и новитете, пре свих романтичне комедије. Стиже и да чита, а пажњу јој најпре привуку трилери и хорори. Што се музике тиче, (поред клавира и класике) свој укус још увек гради заједно са две најбоље другарице.
-Свака има другачији укус, али се добро уклапамо, напомиње. Као и сви млади, воли да путује, воли ужурбаност и гужву великих градова, али наглашава да пре свега воли Бању.
-Много сам срећна што живим баш у Бањи. Због тога како она изгледа, због свих дешавања, зато што је посети велики број људи, занимљивих личности, због пријатеља које овде имам. Ако ме будућност и одведе одавде, Бања ће увек бити моја база. А родитељи? Родитељи ми допуштају много тога, али мислима да сам заслужила поверење, мудро закључује Милица Трифуновић
