Вече сећања на Динка Туцаковића
Поред Бошка Руђинчанина, оснивача Фестивала филмског сценарија, протеклих деценија су ову значајну манифестацију обележили још неки људи из света домаћег филма.У сусрет јубиларном, 45. Фестивалу, у врњачкој библиотеци „Др Душан Радић“, 11. августа, одржанo je вече сећања на Динка Туцаковића. Публици је о њему говорио Милан Никодијевић, дугогодишњи директор тог фестивала, редитељ, продуцент, новинар, публициста и професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.
-Динко Туцаковић је био изузетна величина у некадашњој југословенској кинематографији али је петнаестак година са великим ентузијазмом и љубављу, радио са нама Фестивал филмског сценарија.
Милан Никодијевић је прочитао свој необјављени текст о Динку, који је непосредно после његове смрти требало да буде објављен у једним новинама али га је повукао јер се тиче само њега и Динка, међутим текст ће се појавити у монографији у фебруару следеће године , поводом јубиларног 50. ФЕСТ-а.
-„Текст који нисам желео да напишем“, је заправо назив Никодијевићевог текста, у коме је навео да га је Динкова смрт затекла у болници.
-Три сата пре него ће издахнути, јавио ми се телефоном. Нисам могао да будем на његовој сахрани, ни на четрдесетодневном помену, ни на једној комеморацији. Још се нисам усудио да уђем у Музеј кинотеке у Косовској. Једва сам одгледао његов портрет који сам снимио за РТС и који је емитован дан по његовој смрти, читао је Никодијевић публици давно написани текст о Динку.
-Стварна прича се догодила на снимању нашег документарца „Забрањени без забране“. Присећајући се како су у Титово време, филмови пре приказивања на фестивали у Пули, морали да буду гледани на Брионима, Душан Макавејев, не могавши да се сети, упитао је Динка да ли се сећа полицајца што је био задужен да обезбеђује Титу филмове, рачунајући на Динково свезнање али је пренебрегао ситницу, да је Динко био превише млад за то време и да је тек имао неколико породичних одлазака у биоскоп. Све те приче потврђују оно што се међу српским филмаџијама одавно знало. Динко Туцаковић, редитељ, теоретичар, критичар, историчар, управник, селектор био је поуздана адреса да се било који податак из историје кинематографије најбрже, најлакше провери и сазна. Туцаковић је заиста волео филм у најширем смислу те речи, говорио је Никодијевић у вечери сећања на њега. О значају Динка Туцаковића за Фестивал филмског сценарија, Никодијевић се у присећању враћа у време када је Динко почео да модерира Симпозијум самог фестивала. Туцаковић је то радио заиста на један нов, модеран и примерен начин из чега је произашла едиција која је у то време била најдужа по трајању у српском филмском издаваштву и где су заједно потписали девет књига у едицији „Симпозијум“, а која се налази у „Кући сценарија“ врњачке библиотеке.
Динко није само радио Симпозијум фестивала, он је био „добри дух“ и југословенске кинематографије и Фестивала филмског сценарија.
