ПРЕДСТАВЉАЊЕ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ „КУЋЕ СЦЕНАРИЈА“
Непосредно пред почетак Симпозијума, трећег дана на 45. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, у просторијама библиотеке „Др Душан Радић“, Дејан Лучић, директор Библиотеке известио је учеснике Симпозијума о послу дигитализације „Куће сценарија“ и могућностима коришћења дигитализоване библиотеке. Захваљујући средствима добијеним на конкурсу „Телекома“, Народна библиотека „Душан Радић“ и Културни центар Врњачка Бања започели су реализацију заједничког пројекта дигитализације текстова из „Куће сценарија“.
Овај пројекат чува значајан број сценарија филмских остварења приказаних на познатом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи који је ове године доживео своје 45 издање. Најстарији сценарио који се чува на овај начин је текст Срђана Карановића и Рајка Грлића за филм „Мирис пољског цвећа“.
По речима Дејана Лучића, након скенирања и пребацивања у дигитални формат, сценарија ће бити по годиштима постављена на званичниом сајту ове установе, а посетиоци ће електронскким путем моћи да читају и прелиставају оригиналне странице текста.
Сва дигитализована сценарија доступна су на сајту Народне библиотеке „Др Душан Радић“: https://www.vrnjacka biblioteka.org.rs. Неопходно је приступити сајту, изабрати рубрику АКТУЕЛНО, након тога одељак КУЋА СЦЕНАРИЈА и годину (када су на ФФС –у приказивани филмови чија су сценарија учествовала у такмичарском програму).
До сада су урађене четири фестивалске године, а очекује се да ће сав посао бити завршен за годину или две дана. Кућу сценарија води Срђан Чеперковић, књижничар.
ИЗЛОЖБА „ДОКУМЕНТИ ПРАШКЕ ШКОЛЕ“
Интересантна поставка фотографија красиће Библиотеку током трајања 45. Фестивала филмског сценарија. Изложба фотографија насловљена „Документи прашке школе“ садржи портрете наших познатих режисера тзв. „Прашке школе“: Горана Марковића, Срђана Карановића, Горана Паскаљевића, Рајка Грлића и Лордана Зафрановића. Поставка садржи и фотографије кадрова забележених у њиховим документарним филмовима.
Бележимо да су 14. августа у сали Биоскопа у Врњачкој Бањи „У пратећем програму Симпозијума“ приказани следећи филмови: Коме је бог створио браду (1972) Горана Марковића из циклуса „Необавезно“, Телевизије Београд; Мала Неда Срђана Карановића из истог циклуса, телевизије Београд; Дан и ноћ (Пјаца)(1966), Питка вода и слобода Рајка Грлића, Телевизија Загреб и Легенда о лапоту (1972) Горана Паскаљевића.
СИМПОЗИЈУМ 45. ФЕСТИВАЛА ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА
У Народној библиотеци „Др Душан Радић“, 15. августа, у оквиру 45. Фестивала филмског сценарија одржан је Симпозијум. Учеснике Симпозијума поздравио је Саша Миленковић, директор Културног центра Врњачка Бања, подсећајући да се Симпозијум одвија од првих дана Фестивала филмског сценарија, те да ове године има своје 45. издање.
Симпозијум под називом На Карловем мостје рузмаринка ростје, њигдо је там не залива… посвећен је полу вековном опусу „чешке школе“. Никодијевић је говорио о томе како су после резолуције ИБ, први студенти из тадашње Југославије, 1965. године уписали престижну филмску школу ФАМУ У Прагу. Били су то Срђан Карановић и Горан Марковић. После њих двојице у Праг су дошли на школовање: Предраг Пега Поповић, Лордан Зафрановић, Рајко Грлић, Горан Паскаљевић, Живко Залар, Вико Филач и Емир Кустурица.
По завршетку студија, враћају се у земљу социјалистичког самоуправљања, а пре својих првих играних остварења, сви ови аутори су снимили значајне документарне и кратке игране филмове, претежно у продукцији тадашњих републичких телевизијских кућа.
– Овај помало заборављени део њиховог стваралаштва био је повод за ретроспективу на 67/68 Мартовском фгестивалу у Београду, који је, ипак, одржан у априлу ове године као и за Симпозијум 45. Фестивала филмског сценарија, на коме ћемо показати сведени избор тих документарних филмова и уприличити разговор са неким од аутора, филмских критичара и теоретичара. Да се старији подсете, а млађи упознају са скрајнутим делом опуса аутора који су данас, углавном , познати по својим дугометражним играним остварењима, рекао је Никодијевић.
Овогодишњи Симпозијум одржан је са учешћем мањег броја елитних филмских радника, али је био изузетно занимљив и могло би се рећи са захтевом да се на телевизији да више простора документарном програму.
О стваралаштву „Прашке групе“ илити „Прашког таласа“ говорили су Иван Велисављевић, Радослав Зеленовић и Дејан Дабић. О својим првим како документарним тако и филмским корацима говорио је Горан Марковић, коме је за свеобухватно стваралаштво, на крају излагања, упућен велики аплауз у знак захвалностзи.
