ПИЈАНИСТА И КОМПОЗИТОР ПАВЛЕ ДОБИЋ ОДБРАНИО МАТУРСКИ РАД
Четвртог јуна, несвакидашњи догађај у Замку културе. Гимназијалац Павле Добић маестрално је одбранио матурски рад пред бројном публиком. Премијерно је извео своју најновију композицију „Благовештенска соната“ за коју је добио прву награду на овогодишњем УЉУС-у. Учинио је поносним свог ментора Игора Матића, чланове комисије, разредну Мару Стевановић, директорку Гимназије Дојну Стодић, своје професоре, другаре, пријатеље и наравно, породицу. Награђен је дугим аплаузом што сведочи да је његова соната допрла до срца и душа публике.
У другом делу одбране рада Павле је исцрпно изложио како је соната настала, њену партитуру, анализу музичког дела, тематизам у насловима, тематско-формалну анализу ставова и стилску анализу.
Павле Добић, рођен 2002. године, Музичку школу „Стеван Мокрањац“ у Краљеву, завршио је у класи проф. Марије Остојић, а такође и Гимназију у Врњачкој Бањи. НМШ завршио је у класи проф. Вање Здравковић. Усавршава се код једног од наших најеминентнијих педагога, проф. Наталије Томић, са Универзитета у Крагујевцу, као и код проф. Јурија Кота са Кијевског конзерваторијума. Освојио је бројне награде и лауреате на домаћим и интернационалним такмичењима. Стипендиста је Фондације за младе таленте Републике Србије.
– Осећај је заиста изузетан. Овако нешто, до пре неколико месеци, нисам могао ни да сањам. Мислио сам да ће ово бити класична одбрана у учионици, међутим, мој труд око самог рада, а касније и успех композиције коју сам написао је био толики да нисам могао да дозволим да то прође незапажено и без присуства публике.
Захвалио бих се професору Игору Матићу и целом колективу Гимназије што ми је ово омогућено, као и појединим професорима из МШ „Стеван Мокрањац“ који су ми помогли у изради овог рада и презентацији. Што се тиче компоновања, пре свега, био сам инспирисан јеванђелским и библијским темама, а затим и класичним узорима, рекао нам је Павле Добић након одбране матурског рада.
Павле је почео да се бави композицијом пре годину и по дана. У почетку су то била дела која су настајала путем клавирских импровизација, а касније су постајала све већа и захтевнија.
Дубљим зарањањем у суштину и свет музике, Павле је претходних година изнедрио више композиција од којих је неколико већ награђено на интернационалним такмичењима. Музика као један од суштинских елемената људске културе и цивилизације од самих почетака, исконска је потреба дух-душе, универзални језик, моћна је и вишеслојна, висока и дубока, па и лековита. Таквом схватању музике Павле Добић приступа кроз неколико промишљања која се показују као чврсти темељи: Музика треба да врхуни лепотом и истином. Ако је лепа онда је и истинита, и ако је истинита онда је и лепа.
Свети Василије каже да је Тимотеј својом вештином свирања приморао Александра Великог да се усред обеда лати оружја, да би затим, променивши сазвучје, учинио да се опет врати гозби.
Квалитетна музика треба да буде доступна многима, а не само уским круговима. Непатворена личност извођача треба да је учини живом и приближи свима. Павле је српској публици премијерно на клавиру открио неколико драгуља француског дворског композитора Ж. Ројера.