Историјски успех овог сеоског клуба омогућио такмичење од јесени са клубовима из Ужица, Чачка, Краљева, Смедерева и других градова Србије.
Кажу да Подуновчани имају три велике љубави: фолклорно друштво „Јелек“, фудбалски клуб „Реал“ и кафане. Некако се све ове три љубави међусобно преплићу као пре неколико дана када је велики љубимац Подуновчана славио историјски успех и плсман у Српску лигу играло и певало – где, него у кафани. Фудбалери „Реала“ су протеклих месеци били у жижи интересовања због добрих игара у Шумадијско-рашкој лиги, освајањем првог места и освајање титуле првака зоне.
А, пре пет и по деценија, тачније августа 1966. године на иницијативу подунавачких младића који су веома добро играли фудбал, а уз снажну подршку незаборавног Живана основан је фудбалски клуб и дадоше му име „Реал“, по славном клубу из Мадрида који је тада жарио и палио по Европи. Ентузијазам и жеља учинише да се у веома кратком року направи игралиште у Викторовој ливади а онда и прве утакмице у Жичи, деби у Подунавцима, Метикошима и тако редом. Такмичио се „Реал“ у многим лигама , играо лепршав фудбал, био веома коректан и гост и домаћин, пленио својом игром и именом, а и представници Клуба, после Живана били су: Влада Јаблановић, Миша Милетић, Драган Радетић, Мирослав Мутавџић и Зоран Петрашиновић, „Шаленко“, који већ више од девет година веома успешно а и неуморно држи диригентску палицу уз свесрдну помоћ и подршку верних „реаловаца“. Дуго је „Реал“ био без свог игралишта, ливада се продаде, па је своје утакмице као домаћин играо у суседним селима Грачацу, Вранешима, Врби, а онда, пре неколико година снажном акцијом Општине направи се модеран фудбалски центар, поред Железничке станице, коме још не дадоше име, са трибинама, са новом свалачионицом, чије зидове украшавају дивне фотографије, као времеплов на протеклих 55 година једне велике љубави и понос Подунавчана. Од како се „Реал“, као једини сеоски клуб у Србији нашао у вишем рангу и цело Поморавље се обрадовачло овом сјајном успеху.
Више клубова које се такмичило у Шумадијско-рашкој лиги истицало је своје апетите за челну позицију, попут „Шумадије“ из Крагујевца, „Мокре горе“ из Зубиног Потока, па и комшијски „Полет“ из Ратине потајно је гајио наду, али је „Реал“ мудрим вођењем и дивовским залагањем момака у белим мајицама успео да задржи трон и себи обезбеди пласман међу српсколигаше. А, већ од јесени одмериће своје снаге са „Слободом“ из Ужица, „Борцем“ из Чачка, „Слогом“ из Краљева, Смедеревом и другим клубовима. Пред Управом клуба си тек сада велики послови и слатке муке. Треба доградити нове трибине, поставити седишта – дар ФС Западне Србије, обезбедити стручни штаб а појачања куцају сваког дана и нуде свој ангажман. Наравно, потребна су и далеко већа средства. Верују, ту је Општина, која је до сада увек имала велико разумевање за спорт и спортисте. А, неуморни Шаленко не стаје. Много обавеза, још више жеља а тек колике су могућности. Уз свој „Реал“ су и верни навијачи, који не само да бодре своје љубимце већ знају да награде и противничке играче, да стварају нова пријатељства. И, они, неуморни, остављали су и с јесени брање кукуруза, или заливање паприке, или друге пољопривредне радове да би били уз свој „Реал“, међу њима и један, добро га знам, остави свој мираз, па на утакмицу. Фудбал ће се и даље играти, млађе селекције редовно тренирају а и здушно навијају и настављају традицију. А та непресушна љубав према „Реалу“ верујем, трајаће док је Подуновчана. Нека им је са срећом нови српсколигаш. Нека се сви заједно радују и фудбалу и животу.
Слободан Бане Дишовић
