У оквиру зимске школе пољопривреде коју организује Комисија за пољопривреду Општине Врњачка Бања, 31. марта је одржано предавање на тему „Малина некада и сада“ у просторијама Иновативно развојног центра у Врњачкој Бањи. Предавач је био агроном Милош Перишић испред фирме „Флорива“ из Ивањице, која се бави производњом и дистрибуцијом садног материјала јагодичастог и бобичастог воћа.
Традиционално, Комисија за пољопривреду Општине Врњачка Бања сваке године организује зимску школу предавања за све заинтересоване са подручја Врњачке Бање, како за оне који већ имају пољопривредна газдинства, тако и за будуће произвођаче. Ове године одлука је била да прва тема буде везана за малине.
– Постоје људи који се двоуме да ли да одустану од малинарења и производње јагодичастог воћа, због свих проблема које са собом доноси сушна година и због проблема који се дешавају приликом откупа и исплате малине. Зато смо за данашње предавање позвали предавача из еминентне фирме из области јагодичастог воћа из Ивањице да нам са стручног аспекта и тренутне ситуације у производњи малине и другог јагодичастог воћа пренесе своја знања и проследи их нашим произвођачима. Наша жеља је да произвођачима приближимо што више нових достигнућа и знања, а један од тих покушаја је и да наше произвођаче уведемо у нове сорте и нове технологије, шта могу да очекују и да се не деморалишу ако нека година буде лошија, рекао је Жарко Марковић, председник Комисије за пољопривреду Општине Врњачка Бања.
Експанзија за производњом малине на територији Врњачке Бање је била велика како се повећавала откупна цена, тако да је било веома исплативо бавити се тим послом током претходних година. Станшинци и предели где малина најбоље успева су скоро у потпуности покривени са малином, мало је остало слободних, плодних и обрадивих површина.
– Гајење и производња малине иде чак и до Западне Мораве, међутим сама клима и географски положај није баш добар за узгој, где после неколико година интензивног узгоја долази до опадања приноса и резултата. Временом ће се за малину и јагодичасто воће искристалисти најбољи терени зато што суша и елементарне непогоде све чешће се дешавају у долинама и нижим пределима, стварају мање приносе а и долази до сушења биљака и плодова и великих проблема са којима се сусрећу наши произвођачи. Гоч, Станишинци, Рсовци, Отроци, горњи рубни делови испод планине Гоч са 600, 700 метара надморске висине са нагнутим теренима, где нема много воде, су најбољи за гајење малине, зато што је малина биљка која не трпи превелику количину воде и у време када је кишно терени који нису намењени малини највећу штету доживе, истакао је Марковић.
Милош Перишић, агроном фирме „Флорива“ из Ивањице која се бави првенствено производњом садница малина и јагода, истакао је да ће тема предавања бити производња малине некада и сада, и шта је то што је актуелно у производњи малине и које се нове технологије уводе.
– Назив теме „Малина некада и сада“, сам по себи говори шта ће бити тема данашњег предавања, говорићемо о томе како се малина производила некада и које су то технике које се сада користе. Причаћемо и о проблемима који се јављају код произвођача у вези са родом и засадом, а највећи проблем су свакако климатске промене које дешавају у свету и код нас на које не можемо да утичемо. Јављају се сушне године, долази до пегавости на листу малине, јављају се кишне бомбе, долази до проблеми са вирусом зрнастих плодова малине на које утиче низ фактора. Сви ти проблеми се решавају једино уз доста рада, а за сушну годину решења су системи за наводњавање. Интензивна производња малине није могућа без система за наводњавање, и како која година долази све већа је потреба за тим системима. Код нас је највише заступљена врста малине виламет, уводе се неке нове сорте и доста тога иновативног што се користи на страним тржиштима, тако да се све више се прелази на нове сортименте. Надамо да ће ова година бити добра за произвођаче малина. Што се тиче цене, видећемо како ће бити, има тенденција које се појављују у медијима да ће цена бити доста нижа него прошле године, али то опет зависи какав ће бити род, принос и квалитет тог плода, додао је Милош Перишић.
Веома је битно истаћи да су добар домаћин и добра нега која укључује заштиту и исхрану предуслови су да садница у потпуности испуни свој пун капацитет.
