На 20. јубиларном Међународном карневалу у Будви од 28. априла до 2. маја Врњачку Бању је представљала Карневалска група „Абрашевић“ са маском „Алиса у земљи чуда“. Иначе, ови својеврсни амбасадори Врњачке Бање годишње обиђу све веће карневале у земљама региона, а на овом креативном али нимало лаком задатку су више од једне деценије.
– Будва је славила јубилеј – 20 година карневала, тако да је било сјајно, али и изузетно напорно, јер су домаћини желели да се прикажу у пуном сјају, да демонстрирају и квалитет и квантитет. Унутар Старог града продефиловало је више од 3000 учесника из десет земаља света, а другог дана званични програм кренуо нешто пре 17 сати са председничким коктелом добродошлице, карневалска поворка у 19.30, а наш наступ 30 минута после поноћи, с обзиром да смо били 52 од 64 групе учесника. И поред тога, наши утисци су сјајни тако да сваки одлазак на карневал оправда сваки напор и труд који уложимо док стварамо маску и док дођемо до одређеног места, каже Саша, глава породице Прибаковић која је покретач, творац и мотор ове карневалске групе.
Једна карневалска маска живи од промоције на Међународном карневалу у Врњачкој Бањи средином јула до лесковачког карневала следеће године који уобичајено предходи врњачком. У међувремену, група обиђе десетак карневала у региону – Котор, Брач, три карневала у Словенији, Македонија, Београд – Раковица, Херцег Нови, Будва, Тиват, Панчево, Бела Црква, Бања Лука, Лесковац. Иначе, Карневалска група „Абрашевић“ постоји као секција истоименог културно-уметничког друштва од 2010.
– Иницијатор ове карневалске идеје била је наша ћерка Мина која је учествовала на првом карневалу код нас 2005, на самом отварању, што је било довољно да се код ње развије жеља да буде стални део те карневалске чаролије. Међутим, било је пуно деце, пуно жеља и интересовања, па за њу није било места 2010. због чега је била јако тужна, а онда је замолила нас да направимо маску, односно карневалску групу. Од тада смо редовни учесници, а прорачун каже – да смо за сваки одлазак и сваки карневал мењали децу кроз нашу групу би продефиловало 2000 малишана, прича о карневалским почецима Данијела, мама породице, она која има „мисију“ .
„Там там племе“ био је назив прве њихове карневалске маске, затим „Штрумпфови“, онда „Принцезе“, „Вилењаци и вештице“, „Љубичанствене“, „Марионете“, „Папиге“, „Фонтане“, „Цветови“, „Жабе“, па све до „Алисе у земљи чуда“.
– Једина помоћ коју смо у почетку имали била је Олгица Спиридон, јако креативна бака која нам је шила све костиме. Пратили смо интересовања деце, радили по узору на ликове који су њима најинтересантнији, али је то све било аматерски. Како су наша деца расла, тако је и ова прича постајала све озбиљнија. У почетку смо посећивали искључиво дечије карневале попут Пожаревца, а сви су сањали велике карневалске поворке. Када смо почели да путујемо, почела су и деца да се укључују са својим идејама, почела је да стиже и помоћ са свих страна, а највише од Небојише Богићевића, директора нашег карневала, који нас је упутио у то каква је та сложена машина – карневал, да нам даје идеје за музику, за боје, тако да смо и ми бивали све вештији, прича даље Данијела.
Најмлађи члан породице, Вељко, напомиње да му изузетно прија сваки сегмент карневала – припрема маске, путовања, карневалска поворка, наступ и осећај да владате сценом док су све очи и пажња публике упућени ка вама, те да су изузетно лепо примљени и у Хрватској и у Словенији, као и у Македонији, односно где год да оду.
– Свуда смо добро примљени, стварају се нова другарства, пријатељства, па и нове љубави. Свега ту има. Дешава се и да помажемо другим групама када им зафале чланови, па наши ускачу у њихове костиме. Та допуњавања су најприроднија, али и доказ изузетно лепе сарадње и климе која влада између свих карневалских група. Ту се не гледа ко колико година има, битно је само пријатељство, дружење, игра. забава, наводи Саша.
Анегдоте, шале, згоде, одлична енергија везују се за свако карневалско дружење, незгода или није било, или их се нико не сећа.
– Већину времена на карневалима проведем са децом и просто ме подмладе својим хумором, заљубљивањима, енергијом. Имамо велике љубави у Словенији и Македонији, најјаче пријатељство са девојкама са Брача, Тонком и Луцијом, које су дивне и воле да дођу код нас, али нас и увек радо дочекају. Њима је доживљај био наш луна парк, традиционални ручак када се на сто изнесе цело прасе јер оне никада нису виделе целу „свињицу“. Девојчица из наше групе носи надимак „Сланиница“ јер је током једне карневалске журке са забаве за децу где су служени слаткиши, скокнула на ону за одрасле како би је послужили сланиницом. Лепо је и што се не заборављају када се не виде и по две године, три, у сталном су контакту, наставља Данијела док остали чланови породице углас износе своје импресије праћене широким осмесима.
Анегдота која је добро позната свим карневалистима у Европи и која се редовно препричава и дан данас после толико година, везана је управо за малу Мину Прибаковић која је са својих дванаестак година била импресионирана униформама ФЕК-а, улогама и положајем званичника, поштовањем које уживају, па је на карневалу у Словенији пришла директору Врњачког карневала, Небојиши Богићевићу са питањем „Чика Небојиша, када ћете Ви да умрете да Вас ја наследим“.
Смена генерација је неминовна јер деца стасавају, школовање, одрастање и посао одводе их даље. Ипак, све док буде интересовања и оних који желе да уложе велики труд и залагање у нешто што се зове карневалска група, ни Прибаковићи неће одустати уз једногласну напомену да под „наша деца“ не мисле само на Мину и Вељка, већ и на све оне који су прошли кроз ову невероватну карневалску авантуру.
Подршка од Туристичке организације и Врњачког карневала, односно Небојише Богићевића је оно што пружа квалитетну помоћ и подршку. Мимо тога, помажу и спонзори, родитељи, кућни буџет Прибаковића. Што се маске за предстојећи карневал тиче, Вељко каже да су сестра и он одличан тим и да су заједничким снагама осмислили костиме, изабрали музику, кореографију и обећава нешто „шарено, разиграно и ефектно“.
– Напутовали смо се, науживали, упознали нове људе и пределе. Са ове тачке могу да кажем да је наш карневал најбоље организован, да нема празног хода, селекција је добра и не траје бесконачно, забава на сваком кораку. Али, ако треба да карневал дефинишем једном речју онда је то – моћ, закључује наследник Прибаковића.
