Први Фестивал стрипа, графике и поп културе у Врњачкој Бањи, „Strip Art Fest“, организовала је Туристичка организација Врњачка Бања  у сарадњи са Библиотеком „Доктор Душан Радић“, Културним центром, Центром за развој иновативних делатности (ЦРИД) и Научно-едукативним центром за децу „Лавиринт науке“, под покровитељством Скупштине општине  од 15. до 17. септембра на врњачком Тргу културе.

Југославија је била пета земља у Европи по издаваштву стрипова 70-их и 80-их година, које представљају „златне“ године издаваштва у земљи са традицијом дугом 150 година. Још je велики Јован Јовановић Змај  у свом часопису „Невен“ објављивао својеврсну претечу стрипа на овим просторима, што представља одличан темељ за једну од најјачих нација по питању уметника који се баве стрипом.  Последњих година, сведоци смо огромне експанзије стрип издаваштва, а логичан след богате продукције и велике количине публикација јесу фестивали стрипа који имају задатак да стрип, који је неадекватно третиран и неправедно занемарен, напокон добије третман какав заслужује. Захваљујући првом „Strip Art Fest“-у на овој мапи позиционирала се и Врњачка Бања.

– Распадом земље нестала је и стриппродукција на овим просторима, па се број стрип издања драстично смањио и питање је хоће ли икада више бити достигнути. Ипак, почетком новог миленијума буди се и стрип издаваштво код нас, да би последњих десет година попримило димензије лавине, тако да је више физички немогуће пратити све што се издаје. Тиражи нису претерано велики, али су издања јако добра, луксузна, богата и намењена старијој публици, док млађи, углавном, читају манге (као Бонелијеви јунаци својевремено). Имајући све то у виду, тренутак је да стрипу у част направимо догађај мултимедијалан, шарен, забаван и квалитетан, рекао нам је Мирослав Сташић испред организатора Фестивала стрипа.

Три фестивалска дана пружила су прилику за дружење са важним издавачима стрипа и стрип ауторима, а Фестивал је практично отворила Школа стрипа, илустрације и концепт арта „Ђорђе Лобачев“ под руководством Владимира Весовића која је почела са радом 15. септембра у галерији Народне библиотеке. Велико интересовање, одлична посећеност и сјајна енергија обележили су почетак рада, а директор Библиотеке, Дејан Лучић,  је поздравивши полазнике школе навео да је и његово одрастање обележио уобичајени пут  „цртани стрип – писани стрип –књига“ .

– У моје време стрипове смо добијали у основној школи као обавезно штиво и нисмо морали да их кријемо као неке касније генерације. Од тих стрипова „Никад робом“ до књига линија је кратка, а држим да је књига основ свега, па чак и за прављење стрип сценарија. Својевремено, ја сам чак имао свој сто у Народној библиотеци у Београду, јер тада није било интернета и библиотеке су биле света места ако имате жеље да ширите своја знања. Кад пуно читате, научићете и да пишете сами сценарио за стрип. Како се то ради и зашто ја – сам данас овде да вам објасним. На истом овом месту одржао сам једну школу стрипа пре десет година и јако ми је драго да сам поново ту. Моји ученици у Београду имају од 9 до 59 година, то су сви они који воле стрип и желе нешто ново да науче, а полазимо од тога како професионалац приступа стрипу, рекао је Владимир Весовић, ликовни уметник (стрипар, илустратор, аниматор), сценариста, уредник и педагог, који је водио Школу стрипа (бесплатну и доступну свима).

Весовић наглашава да је у групи било изузетно талентованих младих људи, а да пар њих планирају да се баве овим послом и да уписују факултете који се баве стрипом и илустрацијом.

Другог дана Фестивала креативних линија, у просторијама Центра за развој иновативних делатности организована је радионица „Научно стриповање“. Анастасија Јањић, која је водила радионицу, упознала је многобројне заинтересоване са појмом и значајем стрипа, а затим су кроз креативне научне експерименте деца имала задатак да осмисле хероје који уместо магијом и супермоћима, недаће решавају знањем и науком. Како је игра најбољи начин за учење и усвајање знања, након радионице је организован „Супер квиз“ на којем су деца одговарала на питања везана за науку и стрипове.

ТРИБИНЕ КАО ЦЕНТРАЛНИ ДОГАЂАЈИ ФЕСТИВАЛА

Централни догађај Фестивала представљале су трибину које су организоване из вечери у вече од 19 сати на Тргу културе. Првог дана представили су се аутори  једне од највећих издавачких кућа девете уметности „System comics“ из Београда – светски познат Алекса Гајић, велика звезда српске стрип сцене, Ивица Сретеновић из Трстеника, још једно наше значајно име и Нађа Тиодоровић, аутор прве српске манге „Звери у нама“ (манге су тренутно најчитанији стрипови у земљи па је фестивал на овај начин кореспондирао са трендом).

Игор Марковић, један од ветерана српског стрип издаваштва, говорио је о идеји коју је имао пре две деценије док је стрип издаваштво у Србији било на издисају, односно о љубави према стрипу која га је мотивисала да са двојицом колега оснује „System comics“.

– Одрастали смо уз стрип, а онда у једном тренутку више нисмо имали шта да читамо, па смо дошли идеју да покренемо нешто своје. Први стрип који смо издали био је управо „Technotise“ Алексе Гајића, а онда и све оно што смо од раније знали из неких  стрипова и ревија, постајући полако издавачи оних људи који су нам раније били узор. тако да ми данас живимо наш дечачки сан, рекао је Игор Марковић уз напомену да су само две књижаре у Србији продавале стрипове у време када је „System comics“ почео са радом 2001. у Београду.

Промоција домаћих аутора и њихово представљање у свету – то је оно што су власници издавачке куће имали на уму, а онда се испоставило да је четрдесетак наших стрип цртача почело да ради за француско, белгијско и америчко тржиште. Оно што је  издавач навео као специфичност јесте и податак да струпови никад не старе и да су и данас актуелни неки објављени пре двадесет година. Такође, стасавају и неке нове генерације љубитеља стрипа, а у њиховом фокусу данас је – манга.

– Игор Марковић ми се јавио са идејом да објави мој стрип, што се и догодило после много рада, цртања и прецртавања, а од тренутка када је „Зло у нама“ угледало светлост дана редовни смо на представљањима, трибинама и фестивалима што ми је помогло да упознам људе. Публика можда није тако бројна, али су сјајни у својим критикама тј., похвалама и одлична су ми мотивација, рекла нам је млада нада српске стрип сцене, Нађа Тиодоровић, најмлађи аутор који има заокружено издање.

На програму другог дана фестивала од 19 сати био је перформанс Миливоја Костића,  академског сликара и познатог ликовног уметника. али и пионира 3D уметности у Србији.

– Моја прича није везана за дигитални свет, већ је то тродимензионална илустрација на улици или у отвореном простору. Реч је о слици која се „отвара“ пред вама, естетски је ефектна и занимљивог облика из свих углова, а ради се у простору у хоризонталном положају пред публиком. Цртам и сликам на фестивалима у Немачкој, Француској и Италији последњих дванаест година где ме је довео онај класични цртач и илустратор у мени. Данас ми је посебна посластица да стрип теме убацујем у 3D слике, рекао је Миливоје Костић објашњавајући да је стрип данас уплетен у разне сфере између игре, филма и других облика уметности.

Након  тога, организатори Фестивала стрипа посветили су вече феномену „Алан Форд“ уз образложење да је аутор овог стрипа Лучијано Секи ( Макс Бункер) најавио да митски стрип одлази у историју са својим 660. бројем.  О једном од највољенијих стрипова у старој Југославији, као и данас у земљама региона, говорио Јасен Кундалић, уредник српског и регионалног издања Алана Форда (колекционарско колор издање и нова серија).

На киосцима тадашње Југославије, овај хумористички стрип појавио се само три године после италијанског издања, 1972. и врло брзо стекао статус култног који је задржао и до данас упркос чињеници да се стрипу као медију публика мења и генерацијски и жанровски. Сатирично-хумористички стрип је, осим родне Италије, успех доживео још једино на овим просторима, а то што се још увек цитира, омажира и неретко рефлектује у неким аспектима друштва, потврђује да је издржао тест времена.

Да су легендарна група „TNT“ и њен вођа Број Један својим авантурама и бројним репликама обележили животе генерацијама од „Триглава до Ђевђелије“ сведочи и реплика столице Боја Један која је са платоа на Тргу културе испратила тродневни догађај и била мета блицева украсивши фотографије за друштвене мреже и памћење и њен аутор који је, како каже, као и читаве генерације 70-их и 80-их одрастао уз аланфордовски хумор.

– Испод сваке свеске у школи у то време био је стрип, од Загора до Алана Форда, али су ми Дилан Дог и Алан Форд остали блиски и дан данас. Визија ове столице ми је већ дуже у глави, а када сам од Сталета (Мирослав Сташић) чуо за овај Фестивал, знао сам да морамо причу да спојимо у једну. Наравно, они који су читали стрип одреаговали су сјајно, зато већ за следећи фестивал планирам да урадим фигуру Броја Један.

Што се нових генерација тиче, на сина сам пренео љубав према стриповима, чита оно што сам и ја, али знам да данашњи клинци много више воле источну причу, односно манге. Купују стрипове, прате на интернету, те неке приче имају и по хиљаду епизода. Због њих, али и због нас старијих поклоника стрипа сматрам да је Фестивал одлична ствар и само бих волео да добије интернационалну ноту , да нам дође неко из Француске која је светски центар стрипа, каже Тото Муса (Тома Томић, дипломирани вајар) који је поред уметности предан и педагошком раду.

Поред поменуте столице, посебно атрактивни били су постери у „природној величини“ чувених стрип јунака (од Супермена, преко Загора, до чланова групе „TNT“), од којих су поједини приказивали стрип јунаке на локацијама у Врњачкој Бањи. Пажњу је привукао и креативни плакат Фестивала на којем су радиле врњачке уметнице Сара Пајић и Јована Сарић-

Тема треће фестивалске вечери био је Ђорђе Лобачев, један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа о коме је говорио Владимир Весовић који је имао задовољство да га лично упозна и да му уручи награду за животно дело. Представљено је и пет књига које доносе сабрана дела Лобачева, стрипови првенствено.

Ђорђе Лубачев је један од наших најзначајнијих  стрип аутора који је тим послом кренуо да се бави средином тридесетих година, пре Другог светског рата, са неколицином колега, првенствено Руса. Први стрип објавио је у београдском листу „Панорама“, 1935. године, након чега су уследили радови и у другим листовима, као и у „Политици“, где му се објављују први каишеви „Хајдук Станка“. Радио је тада и за „Мику Миша“, „Политикин забавник“, „Микијево царство“ и друге, а био је активан и током Другог светског рата. Након ослобођења, у коме је и сам учествовао, радио је уметничке послове  и био један од оснивача часописа „Дуга“. Када је крајем те деценије дошло до сукоба између Југославије и СССР-а, Лобачев је преко Румуније отишао у Лењинград. Ипак, он је и одатле обновио сарадњу са „Политикиним забавником“ и наставио да црта стрипове.  Током живота је добио многе награде и признања, а неки од његових најпознатијих радова су „Барон Минхаузен“, „Биберче“, „Чардак ни на небу ни на земљи“ и многи, многи други.

Поред богатог тродневног програма за посетиоце Фестивала стрипа припремљени су и пратећи садржаји – берза стрипова. плоча и поп културни артефакти, уметнички предмети concept art продавнице „SUPER!“ квизови, стрит арт цртачи и перформанси, изложба  „Аватар“  ауторке Марије Сребро и изложба „60 година Мирка и Славка“ и едиције „Никад робом“ Дејана Лучића и Мирослава Сташића.

Пред поклоницима девете уметности наступили су и врњачки бендови “VHS 2: Kobudera”, „Locomotion“ и Дуо „Bella“ са Милицом Трифуновић.

Изузетну реакцију присутних изазвало је предавање „Антропофагија у стрипу“ Николе Томића, а по речима Предрага Николовског, креативног директора Фестивала, у плану је још много атрактивних садржаја за наредна издања „Фестивала креативних линија“ какве место попут Врњачке Бање и заслужује.

– Није лако организовати фестивал први пут. Свако наредно издање биће лакше јер тада већ имате неко искуство. Учествовао сам на много фестивала, помагао многе, а са тим искуством могу да тврдим да овај врњачки нема ни један минус, а да ћемо ми познаваоци прилика деловати саветодавно да организатори и Врњачка Бања буду поносни на Фестивал стрипа, поручио је Владимир Весовић на затварању програма.