„Све приче овог света“ назив је изложбе посвећене једном од најзначајнијих писаца српске модерне књижевности, преводиоцу и академику, Давиду Албахарију, која је 11. марта отворена у салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“. Интервју који је снимљен током Фестивала филмског сценарија пре 33 године, а који је са чувеним писцем урадио новинар Зоран Рајић, отворио је програм у библиотеци. О сегментима живота, лику и делу Давида Албахарија говорили су аутори изложбе Мирјана Ђурашевић и Мирослав Сташић, као и Срђан Чеперковић и Зоран Рајић.

– Прошле године овдашњу књижевну и културну сцену напустила су два истински велика и битна имена – Давид Албахари и Дубравка Угрешић. Почетком ове године отишао је и Горан Петровић. Иако се знало да је Албахари већ дуго озбиљно болестан, вест о смрти дочекана је са изненађењем и тугом. Његов одлазак пропраћен је серијом пажљиво написаних некролога у којима је истакнут значај Албахаријевог списатељског, преводилачког и есејистичког опуса, рекао је Мирослав Сташић и нагласио да је у Библиотеци неколико година постојала жеља да Албахари још једном изађе пред врњачку публику, упркос тешкој и прогресивној болести, што се, нажалост, није остварило.

Албахари је у неколико наврата био гост Библиотеке у Врњачкој Бањи. Први пут 1983. након што је добио Андрићеву награду за роман „Опис смрти“. Затим 1991. на Фестивалу филмског сценарија и 1997. након што је добио Нинову награду за роман „Мамац“.

Мирјана Ђурашевић пренела је публици топлу причу везану за шестогодишњег дечака Давида и фотографију насталу док је пилотирао дрвеним авионом испред Фото – Крчмаревића у Врњачкој Бањи током породичне посете.

Аутори изложбе су подсетили публику да се Албахари клонио традиционалних писаца, а да је вукао утицај из модерних књижевних токова, као и из филма и рокенрола. При том, био је врло плодан писац, озбиљан преводилац који је нашој читалачкој публици откривао нове и потпуно непознате писце, као и уредник „Књижевне речи“.

Опус великог писца који је говорио да „када писац пише своју причу, он мора да има у себи неки унутрашњи филм који се креће паралелно са његовим мислима“ представио је Срђан Чеперковић, док је Зоран Рајић о Албахарију и његовом јеврејском идентитету говорио кроз призму документарног серијала „Библиофонотека“, чији је аутор.

Прву збирку прича „Породично време“, Давид Албахари, написао је 1973, а затим још 11, као и 14 романа и 3 књиге есеја. Добитник је свих најважнијих књижевних признања у земљи, изузетно похвално вреднован од стране критике, све до тврдње да је само питање времена „када ће свет препознати великог писца српског језика“.