Дебитантски дугометражни филм редитељке и сценаристкиње Емилије Гашић „78 дана“ имао је врњачку премијеру 30. августа на Амфитеатру. Након сјајне фестивалске турнеје, тријумфа на Фестивалу европског филма на Палићу где је овенчан Златним торњем за најбољи филм и награда са Кипра, из Инсбрука и са Тофифеста у Пољској, филм је имао биоскопску премијеру у Београду 28. августа, а само дан касније и у Врњачкој Бањи.

—Осећај је невероватан и све ми је ово јако емотивно. У родној сам Бањи, писала сам сценарио са размишљањима о овдашњим људима, снимала филм у Руђинцима у бабиној и дединој кући. Иначе, филм је настао тако што сам током пандемије 2020. у Њујорку наишла на дигитализоване снимке с краја деведесетих које претходно нисам ни погледала, али сам их избрисала и из свог сећања. Снимци из Руђинаца из времена бомбардовања на којима сам и ја, покренули су сећања и осећања и навели да снимим филм о одрастању који функционише као касета (временска капсула наше генерације), рекла нам је Емилија Гашић уз признање да је презадовољна успехом филма: — Мени је то било неочекивано јер је све кренуло као мала идеја из Руђинаца. Желела сам увек да прича има ту универзалну ноту, да могу да се саживе људи из свих крајева света. И, заиста, прилазе ми различити људи са причом како је такво било и њихово детињство и да тако функционишу са својом браћом и сестрама, али и они који ми кажу да је тако било њима у Анголи 2002. године.  Ја ни не знам шта се тамо тада дешавало па гуглам, али знам да сам урадила добру ствар и све ме то баш дирне.

Филм је смештен у период бомбардовања 1999. у једном малом месту у Србији, сниман је навећим делом у Врњачкој Бањи, и ујединио је у једном кадру искусне глумце Горана Богдана, Јелену Ђокић и Павла Чемерикића, младе глумице Викторију Велисављевић, Тамару Гајовић, Милицу Гицић и Машу Ћировић и врњачку децу натуршчике Данијела Цветковића, Ивану Симовић, Андрију Мартиновић.

—Ми смо имали три снимајућа дана, али смо се  осећали као једна велика породица и уопште за нас није био терет ни стрес да се уклопимо у ту екипу која је већ радила дуже време. Вечерас желим да им се захвалим на свему, рекао нам је Андрија Мартиновић након премијере.

Млади глумци су наставили да се друже након снимања, кажу да их привлачи музика. односно књижевност и да не знају куда ће их одвести пут, односно живот, али да би увек поновили искуство са снимањем филма и да за овај имају најтоплије препоруке.

—Лепо је видети себе на великом платну али постоји тај осећај као да то ниси ти већ неко други, као и то да стално тражите себи неке грешке. Гледам филм већ трећи пут и јако ми се допада, а још ми је драже да се и публици свиђа, закључује Данијел Цветковић.

Иначе, одушевљена публика наградила је дуготрајним аплаузом Емилију и део екипе филма која се поклонила публици након врњачке премијере.