СТО ГОДИНА ЈЕРМЕНА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Аутор:Срећко Станојчић

Полагањем венаца пред спомеником  краљу Александру Ујединитељу и постављањем изложбе у Замку културе, 19. априла је обележена  стогодишњица јерменске заједнице у Србији и Врњачкој Бањи.

Пред спомеником краљу Александру  I Карађорђевићу Ујединитељу, венце  су положиле делегације Јерменије, општине Врњачка Бања и Удружења Јермена у Врњачкој Бањи.

Изложбу фотографија, слика и скулптура под називом „Живот кроз фотографију“ отворио је амабасадор Републике Јерменије у Србији, његова екселенција др Ашот Ховакимијан.

То је јединствен случај да су Јермени као избеглице дошли овде у Србију организовано захваљујући српском владару, краљу Александру и поред тога што је тада Србијa била у тешком положају, рекао је на одличном српском,  амбасадор Републике Јерменије.

Већина њихових потомака и данас живи у Врњачкој Бањи и то је представљено кроз изложбу „Живот кроз фотографију“. Аутори поставке су Славица Давидовић, Јована Петковић Беланијан, дипл вајар примењеног вајарства и Реља Дер Богосијан, мастер примењени уметник вајарства.

Јермени и Срби су током свог постојања често страдали. Врњчани су их управо зато и прихватили и помогли да поново створе своје домове. У прошлом веку, два народа су се сродила суживотом али и склапањем бракова и рађањем деце, чувајући поред тога своје националне идентитете.

-Надам се да ће ова изложба допринети још већем пријатељству српског и јерменског народа, да још више сарађују, размењују и користе историјска искуства која ће им помоћи да убудуће лакше савладају тешка искушења, рекао је председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић на отварању изложбе у присуству бројних Врњчана и Јермена из Врњачке Бање и околних градова.

Да би присуствовао обележавању стоте годишњице Јермена у Врњачкој Бањи и да би се видео са својим сународницима, из Америке је дошао и деведесетогодишњи Саво Беланијан, због чега је и јерменски амбасадор изразио велико задовољство и поштовање.

Цео један век, два географски веома удаљена, али духовно блиска и пријатељска народа развијају чврсте међусобне везе, преплићући топониме, имена, традицију и много тога другог у Врњачкој Бањи.

Бежећи из ЦАРСТВА МРТВИХ пред турским погромом, 40 јерменских избеглица уз помоћ Посланства краља Александра првог Карађорђевића и рентијера Реље Белимарковића склопили су 15. фебруара 1922. уговор о закупу. Посебност уговора огледала се у коришћењу помоћних зграда на имању Бели Марковића за становање, а имања од Врњаца до Берановца за обезбеђивање хране (за себе и породицу БелиМарковић када борави у замку, док су вишкови продавани).

Сви избегли, стигли су из истог места Dort Yol, област Адане, сви су прешли Сиријску пустињу и сви су претрпели страховите губитке, сви су остали без већег дела породице, изгубивши више од двадесеторо деце.

Оно што је важно – нису се предали. Без обзира на позне године живота, сви су обновили своје породице, а по матичним књигама, рођено је 22 деце.

По изласку са имања Белимарковића, купили су шест имања у месту Руђинци и направили куће и још по једну кућу код „Пет храстова“ и код пијаце. Отварају и већи број продавница, обућарску радњу, кројачки салон, фризерај за даме и господу…                                  Само се једна породица одселила педесетих година прошлог века.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ