Музеј рудничко-таковског краја, приредио је изложбу коју је посветио својој суграђанки, српској краљици Драги Обреновић, унуци устаничког првака Николе Милићевића Луњевице и супрузи Александра, последњег српског краља династије Обреновић. Драга је рођена у Горњем Милановцу 11. септембра 1866. године. Чињеница да је Драга била анатемисана у годинама и деценијама после Мајског преврата 1903. године, у коме је убијена заједно са својим супругом, краљем Александром Обреновићем, била је подстицај за организацију ове изложбе.
Изложбу је 14. октобра у галерији Замка културе отворио Александар Марушић, а посетиоцима ће бити доступна до 14. новембра.
Aутори изложбе, виши кустоси, историчарка уметности Ана Ранковић и историчар Александар Марушић, представили су најважније моменте из Драгиног живота у оквиру изложбеног концепта којим се у потпуности осветљава њена личност и улога од рођења, девојаштва, дворске службе код краљице Наталије Обреновић, удаје за краља Александра Обреновића до трагичног окончања живота. Репрезентативну изложбену поставку прати садржајан изложбени каталог.
– Изложба је конципирана хронолошки, говори о њеном пореклу, образовању, младости, о њој као дворској дами, вереници краља Александра, венчању, животу на двору на који је она и много тога лепог унела…
Након крштавања и завршетка основне школе, Драга је похађала Женски завод у Београду, овладала је страним језицима и врло брзо почела да се оглашава у часопису „Домаћица“. Преводи са француског језика бројна дела. Са 17 година, удата је за инжењера Светозара Машина, али тај брак је веома кратко трајао. У тренутку кад остаје без супруга и оба родитеља, она преузима бригу о својој браћи и сестрама. Врло брзо, захваљујући свом добром понашању и образовању, она постаје дворска госпођа у служби краљице Наталије и за тих шест година се суштински мења њен живот. Упознаје потоњег мужа краља Александра, постаје његова љубавница 1897. године. Од веридбе 1900. године, три године је она заправо савладарка. Све контроверзе које иду од њене лажне трудноће или немогућности рађања, од приче да ће њена браћа Никодије и Никола бити наследници (убијени су у ноћи Преврата), уз смрт краља Милана, где се губи упориште у војсци и много тога још је утицало да се деси мајска трагедија у ноћи између 29. и 30. маја 1903. године, по старом календару, рекао је Александар Марушић.
Поставку чине фотографије, документи, информативни панои који говоре о животу Драге Обреновић, оригиналан јастук који је њој припадао, а данас се чува у Манастиру Враћевшница, реплика њеног портрета сликара Ђоке Јовановића, урађена према оригиналном репрезентативном портрету који је 1901. године урадио Паја Јовановић, изложене су и две графије Влаха Буковца на којима су Драга и Александар, као и велики број њених књига и списа, оригиналних фотографија чланова њене породице, сестара и браће… Занимљиви су и накит и дијадеме које је глумица Љиљана Благојевић носила када је снимана серија о паду династије Обреновић као и последњи сегмент изложбе, перцепција у уметности њене животне судбине, један број стрипова и страних новина који приказују мајску трагедију.
Публика која посети ову изложбу у прилици је да види и оригинални део завесе из Старог двора којом су краљ и краљица били замотани и бачени с прозора. Њихови земни остаци почивају у крипти Цркви Светог Марка на Ташмајдану у Београду.
„У њеном случају истовремено су грађени и лични култ и модел антихероине. Изградња краљичиног личног култа се заснивала на неколико елемената: развијеним механизмима владарске репрезентације, посебној улози жене у биолошкој и културној продукцији и репродукцији нације – (мајка нових нараштаја, прва учитељица), која је била оснажена идеолошким концептом саморепрезентације краљице Драге као „краљице Српкиње“, и на истицању патријархално-традицијског насупрот феминистичком дискурсу.
Чини се, на први поглед, да је велики труд уложен у њену популаризацију постао узалудан не у ноћи Мајског преврата, него оног тренутка када је у мају 1901. објављена вест о „изостанку краљичиног порођаја“. На другој страни, процес разградње личног култа краљице Драге текао је од тренутка објављивања вести о веридби краља Александра. Оквир за модел антихероине био је заснован на њеним „женским“, односно, биолошким особеностима. Она је била „блудница“, „нероткиња“, „оцвала лепотица“… Оно што је тада формулисано у сировом виду, дограђено је у историографији“ – бележи поред осталог, др Ана Столић у каталогу изложбе.
