Трећу акцију пошумљавања еколошко хуманитарног карактера „Срцем за Гоч“ организовали су „Коло српских сестара“ Врњачка Бања и Јавно предузеће „Шуме Гоч“   у петак, 21. априла, на видковцу код релеја на Гочу. Саднице Црног бора, 400 комада, засадили су малишани из Предшколске установе „Радост“, Основне школе „Попински борци“, чланови  Удружења родитеља деце ометене у развоју, мали љубитељи природе  уз помоћ родитеља, васпитачица, наставника и радника „Шуме Гоч“.

– Сваки малишан је и овај пут добио привезак-шишарку на који ће уписати своје име и привезати га за стабло које засади, са којим ће расти заједно и чији ће напредак моћи да прати из године у годину, а ту је и срце-беџ са слоганом акције за успомену на ово лепо дружење, каже Ивица Лазаревић, директор ЈП „Шуме Гоч“ уз напомену да су радници предузећа уобичајено припремили терен за садњу, а да се и даље усађује Црни бор који се показао као најотпорнији, односно као врста која се најбоље прима на неусловним теренима.

Колико Каја, Нена и Вања уживају у акцији најречитије говори блистав осмех на њиховим лицима, то како им се очи сјаје и цика којом прате садњу, а мама Тамара Сеочанац објашњава да су редовни на акцијама и да из године у годину шире круг новим нараштајем.

– Обожавамо природу, обожавамо планине, мора, језера, а највише волимо Гоч и зато са задовољством подржавамо наше људе и учинићемо све што је до нас да буде више дрвећа, више шуме јер нам је неопходна. Неопходно је и учити децу правим вредностима од малена, поручује мама Тамара.

Богдан Вукомановић пошумљава видиковац већ трећу годину, доводи га тата, а овај пут му је друштво правио и друг. Каже да воли планину, ту се увек лепо осећа, а посебно се радује кад се увери да је дрвце које је засадио прошле године преживело и да ће једном долазити да ужива у његовом хладу.

– Зима је била блага, али је зато пролеће хладно и кишовито, па је било дилема око термина ове акције, али нас је време послужило. Деца су задовољна, радосна и весела, а управо нам је и био циљ да децу мотивишемо да што више излазе у природу и да памте ова дружења. Када смо пре три године покренули акцију жеља нам је била да деца упознају планину и природу и да их заволе, да се склоне од телефона и интернета, да се више друже и да знају како да чувају природу, зато нам је драго да све овако лепо тече и надамо се да ће нас следеће године бити у још већем броју, задовољно је констатовала Хилда Живковић, председница „Кола српских сестара“ Врњачка Бања.

Уз трогодишњег сина и маму подршку акцији дала је и Јелена Катић, докторант биологије, која је провела шест и по година на Окинави у Јапану на Институту за науку и технологију, а усавршавање и рад наставља на бечком Универзитету. Јелена каже да воли сваку врсту рада са биљкама и животињама, јако воли шуму и зато је одложила пут за Београд, како би била део акције „Срцем за Гоч“.

– Гоч је прелеп овако нетакнут и искрено се надам да ће тако и да остане. Иначе, овакве акције су права ствар јер подижу свест деци о важности шуме и природе. Волела бих још да се организују акције прикупљања смећа јер сматрам да је то компатибилно, сматра ова млада мама, докторант биологије.

 „Позитиван утицај шуме на здравље људи“  била је тема овогодишњег Светског дана шума, 21. марта. Тачно месец дана касније, учеснике акције „Срцем за Гоч“ на то је подсетио Саша Стаматовић, директор Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, који је лично подржао акцију на Гочу.

– Позитиван утицај шуме на здравље људи је најбитнија функција међу више стотина функција које шума има и она обједињује све постојеће. Укључивање младих нараштаја у ове акције је изузетно значајно јер на тај начин подижемо људе који знају да да би се шума подигла треба мало да се помучимо, треба да испрљамо руке, али им при том даје могућност да како расту прате плодове свога рада. Све то је јако битно јер поред физичког здравља на овај начин развијамо и ментално код наше деце, рекао је Саша Стаматовић  уз напомену да садња биљака и газдовање шумама јесте примарни посао Управе за шуме, а да се на овај начин, укључивањем младих генерација у тај посао, постиже боље разумевање значаја шума, струке и овог посла.