Поводом промоције књиге „Аустралијанци са Србима у Првом светском рату“, аутора Бојана Пајића, 28. априла Врњачку Бању посетила је делегација из Аустралије, као и амбасадор Аустралије, Њ.Е. Данијел Емери. Амбасадор и Милутин Думановић помоћник председника Општине В. Бања, положили су венце код Спомен обележја човекољубљу и хуманитости британских жена лекара и болничарки. Спомен обележје подигнуто је 12. октобра 1985. године, на седамдесету годишњицу њиховог боравка у Врњачкој Бањи и трајан је знак културе сећања на хумане здравствене раднике. Делегација је у пратњи Јелене Боровић Димић, музејског саветника, обишла виле „Шумадија“, „Златибор“, „Авала“.
У Замку културе публици су се обратили: Јелена Боровић Димић, Бојан Пајић, Ричард Кук и Кети Хенкок, као и амбасадор Аустралије, Њ.Е. Данијел Емери.
– У мисији мајора Ернеста Натаниела Бенета радило је пет лекара, петнаест сестара и осам болничара. Они су били стационирани у вили „Златибор“, објекту на ободу Црквеног брда које се налази у центру места, а који се састоји од комплекса вила „Мир, Шумадија, Златибор“ које је око 1905. подигао крагујевачки трговац Обрен Јанковић и дао их почетком Првог српског рата српском Црвеном крсту за опоравак инвалида. У народу су познате као „Црвени крст“, „Дом инвалида“ и „Инвалидски дом“. Ту је формиран операциони блок са 72 лежаја и анекс за изолацију, а у вили „Авала“ подигнутој на темељима станова Косте Ракице 1886. откупљеној и подигнутој од стране трстеничког трговца Бошка Јанковића, су имали одељење за опоравак. Вила „Шумадија“ је служила за смештај особља, изнела је историјске податке Јелена Боровић Димић.
– Када сам први пут чуо да ће бити објављена ова књига, било ми је веома драго. Знали смо да су многи Аустралијанци помагали Србима у рату од 1914. до 1918. као војници и као медицинско особље, али никад раније нису прикупљени и забележени подаци на један целовит начин о раду тих волонтера, као у овој публикацији, рекао је амбасадор Данијел Емери.
Књига Бојана Пајића открива причу о две у оно време просторно удаљене нације које су се ујединиле у борби за слободу и правду у једном од најтежих сукоба до тада у историји човечанства. Србија је одликовала преко 150 Аустралијанаца и Новозеланђана који су се посебно истакли у српској војној служби или су се истакли као савезнички војници на другим фронтовима.
Око 1.500 грађана Аустралије и Новог Зеланда били су уз српску војску током Првог светског рата. Резултате својих истраживања, писмена сведочења добровољаца с фронта, али и она усмена која су преносили на потомке, Пајић, аустралијски војни историчар српског порекла, сабрао је у три књиге, од којих је ова последња, у издању Аустралијске амабасаде у Србији, преведена на наш језик.
Промоцији је присуствовао и Ричард Кук, унук Етел Меј Гилингем, који је с поносом говорио о својој баки и њеној храбрости, као и Кети Хенкок, чија је баба-тетка Мери ди Герис била главна докторка и управница Болнице шкотских жена у Острову (данашња Северна Македонија), која је због свог преданог рада одликована Орденом Светог Саве трећег степена. Етел Меј Гилингам (1884-1952), сестра неговатељица, волонтирала је почетком 1915. године служећи мисији Британског Црвеног крста у Србији, након избијања тифуса. Етелина јединица ЦК била је смештена у Врњачкој Бањи где је неговала војнике и локално становништво. Етел је развила дубоку наклоност према српском народу. У новембру 1915. године интернирана је и касније враћена у Енглеску.
Др Чарлс Хоуп и др Лора Хоуп пријавили су се као добровољци 1915. године да би служили Србији у организацији Болница шкотских жена. Чарлс је радио као хирург у Ваљеву, а Лора у Крагујевцу. На крају су се обоје нашли у Врњачкој Бањи, где су их заробиле непријатељске снаге. Одликовани су Крстом милосрђа за предани рад на нези рањеника и болесника и пожртвовање испољено у Србији.
