Након шестогодишњег оружаног сукоба, који је почео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску, Други светски рат окончан је 9. маја 1945. године ступањем на снагу безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха. Дан победе обележава се као сећање на дан када је пре 78 година извојевана победа над фашизмом, и прилика је да се ода пошта свим херојима борбе за слободу и отаџбину.
Девети мај, Дан победе, изузетно је важан дан за светску историју. Потписана је капитулација Немачке у Другом светском рату, што је значило победу демократског света наспрам оног који је покушао да успостави диктатуру и нацистички и фашистички поглед на свет. Овај датум веома је важан и за српски народ и Србију зато што представља чин сећања на људе који су дали свој живот да бисмо ми данас живели у слободној земљи.
По броју страдалих Југославија је поднела највеће жртве сходно њеном броју становника. У усташким и немачким логорима, али и масовним стрељањима и војног и цивилног становништва, током Другог светског рата извршен је геноцид над српским становништвом у коме је између 900.000 и 1.200.000 Срба убијено на подручју НДХ и остатка окупиране Југославије.
На Тргу културе код спомен-обележја палим борцима, венце су положиле делегације Општине Врњачка Бања, Општинске организације СУБНОР-а и Удружења ратних војних инвалида, делегација Општинског одбора СНС-а и делегација Општинског одбора СПС-а.
Слободан Дишовић, председник Удружења потомака ратника 1912-1920, захвалио се представницима Општине Врњачка Бања, јавних предузећа и установа, борачких удружења, делегацијама на положеним венцима, уваженим грађанима и гостима што су издвојили време да пригодним скупом крај спомен-обележја нашим прецима, борцима и ослободиоцима поносно и достојанствено обележимо 9. мај, Дан победе.
У славу и част српских јунака пригодан говор одржао је Југослав Жерађанин, председник Општинске организације СУБНОР-а, који је истакао историјски значај овог блиставог датума из српске историје којим оживљавамо успомене и одајемо почаст нашим храбрим устаницима, јунацима, храбрим борцима који су своје животе положили на олтар отаџбине
– У херојској борби са много надмоћнијим непријатељем победила је жеља за слободом, жеља за миром и развојем поносне и слободарске Србије. Колико је само стратишта у том рату било, почев од Краљева, Крагујевца, Београда, Јајинаца и других места широм наше земље, потом колико битака и офанзива је требало прећи и стићи до слободе! Преко милион жртава је пало за данашњу слободу у којој живимо већ 78 година и у којој се развијамо, градимо стварамо нове и боље услове живота, школујемо младе кадрове, градимо нашу Србију. Тадашња Југославија била је трећа земља у Европи по броју страдалих током рата. Неупоредиво највећи проценти југословенских жртава били су Срби. У обавези смо према жртвама да их поштујемо, да их се сећамо, као што данас чинимо са осећањем поноса. Наша слобода је искована у крви наших предака. Бораца учесника Другог светског рата у нашој средини има све мање, а било их је око 1500, погинулих око 300. Сви оних који су били учесници те епопеје морамо се сећати са поштовањем. После рата, радили су и градили своју Србију, Врњачку Бању. Нове генерације морају да знају да поштују жртве њених палих бораца, тада младих људи који су животе дали за своју Србију. Одајући њима почаст, одужујемо се храбрим делима и данас са овог места поручујемо да смо за мир и да чувамо слободу. И данас се сећамо наших храбрих бораца који своје животе положише на Попини, Сремском фронту и другим местима широм тадашње Југославије. Желим да и даље негујемо светлу традицију наших предака, да чувамо мир, да градимо и развијамо наше место, да постојано стојимо крај спомен-обележја нашим храбрим борцима и да се поносимо њима. Нека је слава нашим храбрим борцима, нека живи 9. мај, Дан победе, нека живи Србија, рекао је Југослав Жерађанин.
Дан победе у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе имајући у виду да је савремена Европа заснована на начелима која су водила борце против нацизма и фашизма на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. Дан Европе, 9. мај, установљен је у знак сећања на почетак стварања Европске уније, на декларацију француског министра спољних послова Роберта Шумана из 1950. године, која се сматра првим званичним кораком у настанку Европске уније. Декларација је била предлог бившим непријатељима, Француској и Немачкој, да успоставе организацију која ће заједнички управљати њиховим индустријама угља и челика, како се рат у Европи никада не би поновио. Тај предлог је довео до стварања Европске заједнице за угаљ и челик 1951. године, претече Европске економске заједнице, односно данашње Европске уније.
Пригодан скуп крај спомен обележја употпунили ученици ученици Гимназије Наташа Станковић која је одрецитовала песму Десанке Максимовић „Ја знам ко сам“ и Данијел Цветковић који је одрецитовао песму Добрице Ерића „Сви моји преци“, хор Врњачки вез који је извео Химну Србије „Боже правде“ и нумеру „Ово је Србија“ и специјални гост Јуриј Качајев који је на руском језику отпевао песму посвећену 9. мају, Дану победе.
– Дани жалости су прошли, али су дани туге остали. Туга превелика. Туга за младошћу. Србија је прославила Ђурђевдан натопљена сузама, од крвавих масакра, помахниталих убица у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду и околним селима у Младеновцу, подно питомог Космаја, у којима страдаше недужни ђаци и тек стасали младићи, oтргнути од својих најмилијих, док вапаји и јецаји један за другим не престају за њима. Наша Врњачка Бања, наши ученици са професорима и грађани достојно са неизмерним болом, одали су почаст недужним ђацима, полагањем лала и паљењем свећа у Храму Живоносни Источник у петак 5. маја, тачно у подне. Поред реке, текла је и река суза. Нема нам куда, већ да се сви одреда, сви до једнога приберемо, саберемо, чувамо, да се посветимо себи и својој земљи. Да се ово зло нигде и никада не понови, а живот овај иде даље, закључио је Слободан Дишовић.
