Великан српског и југословенског глумишта, Данило Бата Стојковић, напустио је позоришну и животну сцену 22. марта 2002, а 22. годишњицу глумчеве смрти обележили су Батини врњачки пријатељи у Врњачкој Бањи на Амфитеатру који носи његово име.
– Већина памти Данила Бату Стојковића по улогама и по легендарним репликама, али Врњачка Бања га памти и као оданог госта. У Бањи је гласила крилатица – када дође Бата дошли глумци, односно пуна Бања глумаца, рекао је Иван Трифуновић, директор Туристичке организације, на почетку програма, а затим је од Милана Максића, сликара из Бачке Паланке примио мозаик – портрет Бате Стојковића за његову спомен собу.
Батин врњачки пријатељ, Никола Џамић, прочитао је снажну поруку коју је упутила велика Мира Бањац.
„Желим свима вама да искажем велику захвалност за бригу и пријатељство које после толико времена негујете према мом драгом колеги Бати који је преминуо пре 22 године. Знам да су његови пријатељи били његово највеће богатство. Данилово стабло, као и многих наших глумаца, расту у врњачком парку као вечно сећање на њих. Пре много година замолила сам дивне Батине пријатеље да засаде и моје стабло кад за то дође време и напишу: Мира – Врњачки Бањанац“, поручила је славна глумица.
– Жеља нам је да покажемо да Врњачка Бања негује успомену на тако велике људе какав је био Данило Бата Стојковић и зато сам јако поносан и на ово место и на Врњчане и све оне који подржавају наше напоре и на један леп начин негују Батину слику и Батин дух кроз ове програме и сећања, додао је Џамић и нагласио да свако од присутних на Амфитеатру има бар једну лепу причу везану за славног глумца које се радо сети.
Бата је своје улоге живео, био је непоновљив и изузетан, духовит и боем, а о колеги са којим су делили сцену и лично га познавали, говорили су овај пут Милан Милосављевић и Бошко Пулетић.
– Био сам студент треће године Академије, када је популарна била извесна хумористичка серија. Било је ту мноштво глумаца који су говорили своје монологе, а онда се појавио момак са навученом француском капом до очију и изговорио свој монолог. Сутра је о томе причала цела Академија, али и цео Београд. Сви остали су глумили, а он је био аутентичан, испричао је Пулетић.
Милосављевић је пак објаснио како је као студент друге године схватио шта је то што велике глумце одваја од других.
– Упознали смо се 1983. на снимању филма „Како сам системски уништен од идиота“. Био сам студент ФДУ, па смо имали једну сцену у којој долази до мене и тражи нешто да поједе, а моје колеге желе да га истерају. Убедио сам их да га оставе на миру јер је Че наш. Његова уверљивост када је улетео у кадар ме је збунила, а у исто време и окуражила будући да се пренела на мене, евоцирао је своје успомене Милан Милосављевић.
Бата је иза себе оставио више од 80 позоришних улога, играо је у више од 60 филмова и 50 телевизијских драма, а његове реплике се и данас препричавају. Легендарне реплике Бати у част говорили су глумци алексиначког Позоришта „Театар 91“.
