Богородица на трону са анђелима, Сцена причешћа апостола, Поклоњење Архијереја Агнецу, Крајње смирење и Молитва у Скинији, Арон и Мојсије осликани су у олтарском делу Живоносног Источника уз мноштво појединачних ликова и фигура (Владика Николај Велимировић, Свети Сава, Арсеније Сремац).У куполи је Вазнесење Христово са доста анђела, старозаветних пророка, јеванђелиста. Галерија је посебно занимљива јер има велику површину, односно чине је три засебне галерије у којима су осликани Христови празници (Преображење, Сретење, Крштење, Распеће), а у западној галерији је и циклус Христовог страдања. Сцене Јасеновачких и Пребиловачких мученика, жртве НАТО бомбардовања и Романови такође су у једној од галерија.У централном броду – Васкрсење на северној страни, а на западној Успење Богородичино, на јужној Христово рођење са моментима Поклоњења мудраца и Бекства у Египат. У доњем делу наоса заступљене су појединачне фигуре, између осталих, у медаљону ће се наћи Тројеручица, Млекопитатељница, Дечанска Красница, Брзопомоћница, Богородица Хранитељка. У наосу је и доста стубова (преко 20) и на њима ће бити анђели. У овом делу издвајају се сцене Свадба у Кани, Пренос моштију Владике Николаја и Свети Сава мири браћу. У припрати (улаз у цркву)  су знаменити Срби који су допринели очувању вере и државе.

У току је фрескописање новог Храма у срцу Врњачке Бање, посвећеног Живоносном Источнику, чији се зидови полако претварају у светионик вере и наде. Храм, који је грађен љубављу и посвећеношћу верника, постаје место где се духовност претаче у боје и облике.Сваки потез четкице носи са собом молитву за бољи свет, док се ликови светаца рађају на зидовима, осликавајући њихова дела доброте и милости.

Ово фрескописање није само уметничко дело, већ и духовно искуство које дубоко повезује заједницу и подсећа је на важност вере и духовности у свакодневном животу.

Свако јутро, фрескописац почиње молитвом, тражећи благослов за свој рад и инспирацију да сваки потез четкицом буде вођен вером и љубављу. Кроз свој труд и преданост, он осликава свето место које је дом вере, мира и заједништва. Свака фреска на зидовима Храма носи дубоку духовну поруку и подсећа вернике на важност љубави, наде и милосрђа у њиховим животима.

– Када су завршени грађевински радови на Храму Живоносни Источник у центру Врњачке Бање, јавила се и потреба за осликавањем. На препоруку Епархије Жичке и уз благослов Владике Јустина Жичког, израдио сам пројекат који је у начелу прихваћен уз пар сугестија самог Владике. Постоје неке ствари у цркви које морају да буду заступљене, а остало зависи од саме архитектуре, од тога коме је црква посвећена и самог расположивог простора. Радови су почели 2021.осликавањем олтара, а онда и галерије, па куполе, да би се финиширало осликавањем доњег дела цркве, каже аутор пројекта, фрескописац Небојша Кешељ.

Живоносни Источник има 1300 квадрата за осликавање, а ради се византијском стилом, техника – акрилне боје на сувом малтеру (алсеко).

– Први корак у настанку једне фреске јесте скицирање оловком, а онда почиње поступак исликавања када се одреде основне боје. Користимо синтетичке боје које су у складу са новијим материјалима који су углавном на цементној бази. Злато у овом храму користимо само у ореолима. Изоставили смо позлаћивање позадина јер је црква доста осветљена и мишљења сам да бисмо загушили колорит, односно да би било превише убацивати још злата, објашњава Небојша.

Окосницу тима  уз Небојшу Кешеља чини и Владо Ковачевић. На почетку је уз њих радила и Бојана Кешељ, да би им се касније придружила и Милица Сташић. Једно време је на осликавању радила и Бојана Гочанин, а однедавно и Аца Милутиновић.

Иако није завршио званичну академију, Небојишу су за овај посао кандидовали таленат, љубав и жеља да се њиме бави, а онда и искуство које је стицао у иконографској радионицу у Манастиру Жича и пројектима који су се низали.

– Био сам део мушке екипе у иконографској радионици коју је својевремено водио наш ђакон, Са њима сам 1999.почео да радим живопис. Радио сам иза тога са колегама, док нисам стекао довољно знања за самостални рад.Са разним колегама учествовао сам у готово тридесет пројеката, адесет самосталних, води нас даље кроз причу Небојша уз објашњење да је прву сарадњу са Владом Ковачевићем (који је од малена заљубњен у фрескописање) остварио 2015.када су почели да осликавају Цркву Светог Јована Крститеља у Ратини.

Милица Сташић је део тима већ пуне две године. Она је, као и Александар Милутиновић који је стицајем околности дошао последњи, Завршила Академију примењених уметности, али је за разлику од Аце који је био на вајарству, опредељена за зидно сликарство па се може рећи да је „из струке“.

– Заљубила сам се у овај посао, али има доста да се учи. Посао је изазован и мукотрпан,од саме позе у којој се ради, па онда понављање, борба са самим собом, истрајност и жеља да крајњи резултат буде добар, наводи Милица са жељом да људи имају више разумевања за фрескописање јер то није нешто што се може пожуривати, посебно уколико имамо у виду да ће плодови тог рада бити деценијама изложени погледима верника, да је реч о озбиљној и великој уметности која захтева изузетну посвећеност.

Са четкицом у руци, неретко на висини од 20 и 30 метара ови људи суочавају се са свакодневним изазовима, неретко страховима, а посао који они предано обављају својеврсно је мисионарење.

– Много људи ће проћи кроз ову цркву, неће сви бити верници. У раду нас води мисао да ће нека од ових фресака бар једног човека окренути вери или га нагнати да крене правим путем, појашњава Небојша свој и став колега док оживљавају унутрашњост цркве.

Александар је Врњчанима познат као самоук градитељ инструмената, музичар, али је овај мултиталентовани уметник, такође, ишао  и на школе иконописа.

– Баш у том периоду док сам правио инструменте, израђивао сам и крстиће са распећем у дуборезу и још неке сакралне мотиве и бавио се црквенословенском калиграфијом, па су то нека моја искуства у сличним браншама које се тичу сакралне уметности. Ипак, први пут сада радим зидно сликарство. Мени то није много различито од било ког другог цртања, само што је овде специфична естетика – ликови, шаке, стопала, одежде имају одређена правила везана за српско-византијску традицију (наш стил се незнатно разликује у односу на руски и грчки), каже Александар.

Све што се у цркви види везано је за житије светих  и Јеванђеље, тј. Христов животопис док је ходао земљом, а од оних на зидовима Живоносног Источника, кажу да је најупечатљивије Вазнесење у куполи Храма.

– Црква је занимљива првенствено због своје архитектуре, а онда смо успели да направимо и одговарајући питак колорит који је лепо склопљен. У цркви има доста мотива, тако да ће свако ко уђе моћи и да се помоли, односно надамо се да ће животопис тако утицати на њега, закључује Небојша.

Овај дуготрајан и захтеван посао, заправо, не завршава фрескописац, већ је његова круна освећење. Када ће то бити у врњачком Храму зависи од уметника који лагано завршавају живопис, али првенствено од старешина и Владике. Коначан крај стварање фреске јесте  сабирање народа у молитви око ње када јер она тек тада почиње да живи. Очекивани и жељени рок за сабрање јесте Васкрс, а како је посао још увек у току, уколико желите да донирате и приложите Храму то је још увек могуће у договору са старешином.