У салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“, 12. априла, представљена је антологија под насловом „Надземље оностраног – Нова српска фантастика“, аутора Саве Дамјанова, који је свој вишедеценијски стваралачки и радни опус у знатној мери посветио проучавању и истраживању књижевне фантастике у постмодернизму.
О књизи је говорио сам приређивач, проф. Др Сава Дамјанов, док је модератор био Дејан Лучић, директор врњачке Библиотеке. Антологија је објављена је у издању новосадског Солариса, као девета књига Библиотеке српске фантастике.
Дамјанов је у антологију „Надземље оностраног“ уврстио 42 прозна остварења од 41 аутора. Уводни део књиге чини есеј приређивача „Векови српске фантастике”, а затим следе приче подељене у три блока. Овај избор заснован је на ауторовој „Антологији постмодерне српске фантастике„(1994), али такође укључује и ауторе који су се појавили почетком 2000-их па све до данас.
Први блок под називом „Родоначелник“ следствено симболици самог наслова, садржи само једну причу „Вечера у крчми Код знака питања“ Милорада Павића, пионира европске постмодерне који је користећи се фантастичним елементима у својим прозаистичким делима, стварао фасцинантне литерарне универзуме који збуњују и плене читаоце широм света.
Други блок прича, „Постмодерно доба“, доноси дела српских писаца настала углавном током 80-их и у првој половини 90-их година прошлог века, док су у сегменту под називом „После постмодерне“ уврштена одабрана прозна остварења аутора млађе генерације, настала у последњих четврт века.
Сава Дамјанов је писац, књижевни историчар, есејиста и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици.
– Одредница постмодерна као централна у структури ове хрестоматије не представља неутралан појам, пошто у српској култури њен развој има своју историју дугу бар педесетак година. Истовремено са њом су на нашој књижевној сцени били присутни и неки традиционалнији токови, који су до изражаја највише дошли у последњој деценији 20. века. Зато се може рећи да је постмодерна српска проза своје златно доба имала током осамдесетих и на самом почетку деведесетих година, што се може видети и из избора који сам понудио читаоцима. У бити, хрестоматија је на неки начин наставак моје „Антологије постмодерне српске фантастике“ (1994) и њеним проширеним и измењеним издањима, при чему је „Надземље оностраног“ фокусирано и на ауторе који су се профилисали почетком новог миленијума, тј. од 2000. до данас, рекао је Дамјанов.