За воду „Слатина“ се зна још од краја 19. века, али је каптажа изведена тек 1923. године када је на изворишту постављена лула. Године 1937. извршена је рекаптажа и изгрђен је павиљон над чесмом који је воду добијао са извора званог „Лула“, док се други извор звани „Зид “ налазио у зиду павиљона. Од далеке 1937. до 1978. године није било истражних радова на налазишту минералних вода „Слатина“. Те године су постављене истражне бушотине, а новооткривене воде су 1984. године цевоводима доведене до старог бунара где се мешају и истичу на три чесме у новоподигнутој бивети. Извор “Слатина” спада у ред алкалних, угљенокиселих, земноалкалних, хладних минералних вода, са темепратуром од 14.3 ᵒС.
Након измене Закона о рударству и геолошким истраживањима, ингеренције на термоминералним изворима у Србији поверене су Министарству рударства и енергетике, које од тада издаје како истражну, тако и експлоатациону дозволу. На основу претходног, локалне самоуправе више немају право газдовања и управљања минералним изворима, али могу вршити мониторинг.
„Када се 2017. године појавио проблем са бушотином „Језеро“, Општина Врњачка Бања је формирала скупштински одбор који се бави искључиво питањима изворишта и вода, уз константан мониторинг. Чланови одбора и комисија, које су додатно формиране, су професори и инжењери хидрогеологије који су у претходном периоду утврђивали шта су узроци нестанка самоизлива бушотине Слатина. У августу је забележен највећи стогодишњи минимум опадања вода на територији читаве Србије, не само Врњачке Бање. С обзиром да је Слатина најплићи извор, тачније на дубини од 29 метара, напред наведени проблем се одразио на овај извор. Самоизливни извор спао је неколико центиметара, где није имало довољно издашности и снаге да вода буде избачена. Одрађена је ревитализација свих цеви, бушотина, саме инсталације и данас воду са овог извора користимо у пуном капацитету. По редовној процедури СБ Меркур, у летњем периоду извршена је ревитализација извора Језеро, након које је функционисање овог извора враћено у нормалу. Извори Топла вода, Снежник и ИГБ са своја четири бунара функционишу нормално. Морам напоменути, да све информације које износим стоје у извештајима које су дали људи из струке“, наводи председник врњачке општине Бобан Ђуровић.
Општина Врњачка Бања појачала је контролу експолоатације воде на термоминералним бушотинама како би се у наредном периоду избегле ситуације које су се јављале у прошлости.
„Упослили смо хидрогеолога који врши константно праћење токова и свих изворишта на територији општине Врњачка Бања. Сви који имају експлоатационо право добијено од Министартва рударства и енергетике, добили су од нас налог да поставе дајвере за свакодневно очитавање конторле и потрошње воде. Оно што је можда нејасно грађанима, то је да свако има право да буши на териотрији општине уколико добије сагласност од оног ко има експлатационо право на тој зони. Експолатациона дозвола добија се након што се овере резерве и када министарство процени да ли и колико можете користити воде, а да притом не угрожавате оне који су већ добили експлоатационо право. Ван наших оквира и домена је да ми као локална самоурпава и СБ Меркур можемо о томе одлучивати. То је у ингеренцији министартва. На нама је да вршимо конторлу свега што се спроводи на нашем простору, што заиста и радимо“, закључује Ђуровић.
