Александар Срећковић Кубура и Срђан Тимаров држали су неподељену пажњу публике сат и педесет минута колико им је било потребно да представе 14 раса паса у невероватном ролеркостеру  „Керови“, представи за ваљање и лајање од смеха.

Чувена представаТеатра са брда рађена по тексту Кристофера Џонсона, изведена је већ сто пута у Србији, земљама региона, али и Канади и Америци, а прилику да очарају овдашњу публику два маестрална глумца, Александар Срећковић Кубура и Срђан Тимаров, добили су треће вечери Интернационалног фестивала позоришта у Врњачкој Бањи.

-Разлог зашто људи иду у позориште јесте управо тај сусрет глумаца и публике и жеља да се нешто лепо деси. Ми се много добро забављамо док играмо „Керове“ и свако њено извођење за нас је празник, каже Срђан Тимаров.- Важно да су све то приче о љубави – да ли о романтичној и партнерској, или о љубави према потомству, храни, забави, да ли према господару (коју поседују пси, али је негују и поједини људи), важно је дапредстава негује ово племенито осећање и да после представе сви заједно постајемо бољи људи.

О комедији са драмским елементима, која ће вас насмејати али и натерати да се запитате какви смо ми то људи својим кућним љубимцима, Александар Срећковић каже:

-То је живот. Један весели поглед на живот, али у животу као и на сцени има тренутака који су драмски и емотивни. Ми овде говоримо кроз псе, заправо о људима. Међу тим нашим псима има и штенаца и женки и мужјака, има и лењих и агресивних и свакаквих. Углавном су ово духовите приче али има и места где се публика заплаче.Ми се бавимо псима у првом нивоу представе, али је заправо реч о карактерима који се врло лако повезују са људима и где свако може негде да се препозна или да препозна некога из своје околине. Представа је забавна јер се бавимо псима који су чисти према животу, немају задњих мисли, кад те пси воле воле те, кад те не воле онда те угризу. Наши пси су, углавном, весели и воле живот и онда ми ту енергију преносимо на публику.

Међу 14 раса, има и керова који улећу у публику и анимирају је, захтевају да их присутни подрже у тој њиховој енергији. Већи део представе глумци су у комуникацији са публиком, било у разговору са сцене или у директном силаску са бине. Темпо представе не пада  ни на тренутак што је за глумце напорно, али све то не би могло да функционише да, како кажу, не воле да играју заједно и да не воле представу која је прави глумачки комад – сцена је празна, без реквизита, само глумац, његово умеће, текст и публика.

За Тимарова, који је стални члан Југословенског драмског позоришта, и Кубуру, члана Народног позоришта, који су професионалци јако дуго, најважније је оно што желе да поруче са сцене, тако да велика врућина (као што је то био случај овај пут у Бањи), налети инсеката и сличне непријатности бивају пренабрегнути без икаквих проблема.

-Представа се дуго изводи, разиграна је, мобилна, може да се игра и на десет и на петсто квадрата, утисак је исти. Оно што је још једна добра ствар у представи – све је у машти и разиграности. Пуно смо путовали, посетили доста места. Наших људи има јако пуно на овој кугли земаљској и радост је велика поделити са што већим бројем ову ствар у којој смо ми неком срећом имали привилегију да учествујемо и будемо део, каже Тимаров.

Пре три године, „Керови“ су победили на фестивалу комедије и добили „Златни зуб“ где се на крају представе мере децибели аплауза и дужина аплауза и на тај начин публика одлучује ко је најбољи.

-Ово је враћање глумца на његове почетке – само његово умеће и ништа више. Ми се  ту дајемо сто посто и мислим да и пружамо сто посто. И стварно, где год да смо били у иностранству, по Србији и региону, свуда су били одушебљени, закључује Кубура.

С обзиром да је фестивал прошле године одржан онлајн, Срђану Тимарову је награда „Променада“ за прошлу годину уручена овом приликом са образложењем да „поред тога што је сјајан глумац, увек је доступан млађим колегама да им да пример и мотивише их“.

-Награде сам до сада добијао искључиво за глуму, а ово је награда за допринос култури уопште и много сам почаствован. То што се на мене угледају и сматрају да нешто значајно радим неки млади људи који срећом постоје и желе да се боре за културу, не са ветром у леђа већ упркос њему, мени даје огромну наду и буди неизмерну радост, поручио је Срђан Тимаров са наградом у рукама.