У оквиру Дана библиотекара Србије, 14. децембра, у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ у Врњачкој Бањи отворена је прва самостална изложба Марије Милетић, ученице VIII разреда Основне школе „Попински борци“.
– Маријин рад, као и код других ученика, пратим од петог разреда. Сва деца су талентована на свој начин, али се она издвојила током ове четири године. За ученика осмог разреда ово је феноменалан успех, мада она заслужује и много више. Сматрам да је спремна и за факултетско учење, а на првом месту је то да је велики човек. Све ово не мора да значи да неко жели да постане академски сликар, Маријина жеља је архитектура, али је најважније то да је спремна за велике ствари. Таленат је сама извукла из себе, ја сам јој само помогао да сачува дечију светлост у себи, да сачува дечију машту, каже Владимир Иванчевић, професор ликовне културе, заслужан за Маријину изложбу.
Марија ради аквареле при чему уз темперу користи јако мало воде. Туш који се иначе користи за ситне детаље, њој не треба, већ само танка четкица да искаже своју специјалност и, како професор каже, „суперсонично соколово око“.
– Раније сам излагала са својим другарима, а ово је прва самостална изложба и помало сам уплашена, захвална професору који ме је довео довде, али сам и пресрећна због свега, рекла нам је млада уметница скривајући се иза благог осмеха и блиставих очију.
Инспирацију, како каже, не тражи у свакодневном животу већ „пусти руку да сама ради“, а сваки рад има незаобилазне симболе – месец који је „најлепши мали детаљ“, мачку која је „нарочита од свих посебних животиња“ и једно „јако лепо небо“ које носи изузетно пуно боја. Уз симболе, обавезно је и сечење боја које даје аутентичан печат, а оно што је и оку лаика очигледно јесте огроман таленат. Ипак, сликарство није и једино Маријино интересовање. Одличан је ученик, а очекивања су околине да ће бити и ђак генерације на крају ове школске године и осмогодишњег образовања.
– Нисам још увек сигурна чиме ћу се бавити једног дана, али ме за сада највише привлачи архитектура. Што се средње школе тиче, планирам да останем у Бањи и упишем математичку гимназију како бих и наредне четири године могла да наставим да тренирам карате и да се бавим свим хобијима које волим. Карате је саставни део мог живота већ осам година, имам браон појас и намеравам да и даље вредно радим како бих, евентуално, једног дана освојила и црни појас који је сан сваког ко воли карате. Волим и да играм, волим да певам. Све ме привлачи да пробам, објашњава мултиталентована Марија.
Безусловна подршка је мама Јасмина, а ту је и бака Славица. Оне су је пратиле и на отварању изложбе. Истиче да јој изузетно много значи што има сјајне одељенске другове и другарице, да јој изузетно пријају њихове похвале. А на питање зашто оволики таленат и труд нису овенчани мноштвом награда и признања, одговор је једноставан – не пријављује се на конкурсе и такмичења јер све што ради ради из сопственог задовољства.
