Како је могуће читаоцу на ограниченом броју страна представити то неукротиво Биће велике и мистичне Русије, „непрегледне и загонетне као огромна животиња која одолева свему, јака од много здраве крви која кроз њу тече кроз дугачку вијугаву вену Транссибирске железнице“ и пренети све оне сензације и унутрашње доживљаје које на путањи од 9.288 km од Владивостока до Москве бележи рука Путника? Део одговора на ово питање добила је публика у врњачкој Библиотеци од ауторке књиге „Транссибир“ која је неуморни откривалац, и истински пасионирана књижевном прошлошћу Русије, омиљеним руским писцима и личностима које су јој при сваком сусрету са новим градом оживљавале пред очима.
У Народној библиотеци, 15. маја, представљена је књига „Транссибир“ Гордане Влаховић. О књизи су говорили Миланка М. Милосављевић и Владица Радојевић који је публици поклонио и музичке тренутке на гитари.
Дејан Лучић, директор Библиотеке представио је списатељицу.
– Гордана Влаховић рођена је у селу Руђинци код Врњачке Бање. Професор књижевности и реторике и беседништва у Економској школи у Крушевцу. Преостали живот од кога се отимају тренови лепоте настоји да испуни књигама, породицом, дружењем са драгим лицима на релацији Врњци – Крушевац – Београд.
Пише приказе, есеје, приче и још по нешто. Објављује у књижевној периодици (Кораци, Багдала, Сент, Бдење, Књижевне новине, Књижевни лист…). Објавила књиге: На ивици сна, На лицима очи, Истина, кад вам кажем, О чему год, о животу је, Са Саром уз књигу, А возови су пролазили давно, А књига о(п)стаје, Разодевање, Возови, снови и сећања, Читам и записујем, (плаву промају мимо света), Куд нестаде небо Росуље. Пише и даље „не би ли побегла од несанице“. Преведене приче на словачки и македонски. Додељена јој је Светосавска повеља Града Крушевца за активности у развоју културе, уметности и просвете, те Плакета „Симо Матавуљ“ од УКС за прозни рад, рекао је Лучић.
Ауторка је открила присутнима како је дошла до одлуке да утоли дугогодишњу чежњу за даљинама, како је носила страсну жудњу за путовањем. Пут којим је руски писци воде био је испуњење сна који је Гордана заувек сачувала кроз путописну прозу.
