У Галерији врњачке Библиотеке 6. октобра отворена је изложба скулптура и цртежа Драгише Обрадовића под називом „Лица“. Повод је импресиван: 80 година од рођења Обрадовића и 57 година стваралачког рада. Изложено је осам скулптура у мермеру и камену и 12 цртежа из различитог периода рада аутора. Дејан Лучић, директор Библиотеке представио је публици аутора изложбе.
– Изложба у Изложбеном салону НБ „Др Душан Радић“ је „подсетник“ за мене, моје пријатеље и бројну публику, колеге, моје ученике и студенте. „Подсетник“ је за оно што смо сви ми до сада урадили али и шта можемо даље створити у својим областима рада како би допринели развоју и афирмацији средине у којој живимо. Захваљујем Дејану Ј. Лучићу, директору Библиотеке што је организовао Изложбу којом је представљена једна мања поставка од 8 скулптура и 12 цртежа из различитог периода мог рада. Захваљујем мојим пријатељима што су заједно са мном обележили 8 деценија од мог рођења и 57 година мог стваралачког рада.
Протекли период је био у знаку мог интензивног рада који се огледао у више делатности. То је био мој живот. Што је интензитет активности био већи креативност је била израженија. Како је моје основно опредељење била ликовна уметност из тог поља рада су настајала, или су из њега проистекла, друга интересовања. Таква активност је захтевала посвећеност и одговорност. Будући да је та активност била интензивна и перманентна текла је у преплитању из једне области рада у другу. Тај ток је обележио и време и простор мог живота. То је значило да је уз моју уметничку делатност текао упоредо рад у култури или образовању. Ове области су се допуњавале јер су имале једну мисију: рад у стваралаштву и креативности. Мој уметнички рад, као основно подручје рада „производио“ је енергију која се преливала у активности на пољу културе или образовања. Наравно, све ове делатности носиле су идеје, упутства, подстицаје и решења за креативни, делатни рад у пракси развоја и изградње хуманог друштва и здраве животне средине. Они са којима сам сарађивао као вајар, културни радник или као наставник-професор, или као колега, могли су, у укупној делатности, или у некој конкретној области, да препознају мој хуманистички приступ. Држећи се тог става био сам у прилици да остварим садржајну биографију: радни стаж од 45 година и уметнички стаж са 57 година у који је стало више од 45 самосталних изложби, рекао је Драгиша Обрадовић.
РЕКЛИ СУ О ОБРАДОВИЋЕВОМ СТВАРАЛАШТВУ
„Његове изражајне могућности налазе се у једном распону од лирског расположења до епских захвата. У једној клими где многе вајаре привлачи минимална уметност, геометријска структура или напросто безимени облици апстрактног домена, Драгиша Обрадовић је нашао могућност да буде вајар, да мермеру и камену утисне не само облик него и израз, да оствари нешто што показује један посебан свет.“ – проф. др Павле Васић
„Драгиша Обрадовић је један од најдоследнијих наших скулптора, непорециво веран идеји о уметничком делу као структурној димензији бића“ – Срето Бошњак
„ У матрицама његовог језика и поступка уткано је све што критика треба да прочита: облик и значење.“ – Миодраг Б. Протић
„Одустајући од сваке дескрипције, бришући све што је сувишно, описно и китњасто, занемарујући детаље, сводећи целину скулптуре на компактну масу уравнотежених, меко моделованих, складно ритмованих, добро промишљених и до краја брижљиво обрађених површина, најчешће глава и лица, он се нашао на граници где се поступком апстраховања фигурално и предметно своде на једва читљиву асоцијацију, али без радикалног залажења у просторе чисте апстракције.“ – Никола Кусовац
„У ужем смислу Обрадовићева скулптура представља драгоцен спој између традиције и савремености. Традицију препознајемо у класичној чистоти форми, равнотежи елемената, љубави према материјалу, најчешће мермеру. С друге стране, савременост налазимо у напуштању академског схватања природне форме људске фигуре или лика, у корист модерног концепта космичких релација које тајанственим нитима повезује идеју о бесмртности човечанства, идеју која тече од античких мајстора, преко српских уметника као што су били Петар Убавкић или Ђорђе Јовановић, а која је овде преточена у савремени сензибилитет“ – проф. др Станислав Живковић
Драгиша Обрадовић (5. октобар 1943.) је српски академски вајар и професор универзитета у пензији. Истакнути културни радник и писац. Завршио је Академију за ликовне уметности у Београду. Био је на постдипломским студијама Факултета примењених уметности у Београду. Предавао је ликовну културу у врњачкој Гимназији. Примљен за члана Удружења ликовних уметника Србије 1967. године.
Од доласка у Културни центар Врњачке Бање 1973. до 1997. реализује ауторски пројекат: „Синтеза стваралаштва и култура простора“. У периоду 1988–1996. је управник Замка културе.
Са академиком Светомиром Арсићем Басаром и групом познатих стваралаца из Србије 2000. године је формирао Атеље Басара – Обрадовић. Приредио је 45 самосталних изложби скулптура и цртежа у земљи и иностранству и учествовао на преко 300 колективних изложби. Радио је у звању професора на Факултету уметности Приштинског универзитета и на Нишком универзитету до 2011. године.
Сталну поставку својих скулптура и цртежа отворио је 2017. године у својој Галерији.
