Врњчанин Младен Тодоровић доспео је у жижу интересовања после Првенства Србије у спортском пењању када је у дисциплини болдер, категорија ветерани, освојио прво место. Иза себе је оставио такмичаре који су били и 40 година млађи. Било је то у Новом Саду пре девет година. У међувремену се није пуно тога променило, сем броја који представља године поред Младеновог имена – 94!
Младен је и даље најстарији активни пењач у Европи. Почасни члан Планинарско спортског клуба „Гоч“ постао је 2012. када је од стране руководства Клуба уочен његов урођени таленат. Уследила су такмичења, признања и медијска помпа. Временом је утихнула еуфорија, само овај витални Врњчанин и даље вредно и без проблема тренира три пута недељно, не пропушта ни један тренинг оправдавајући тако тврдњу да је највреднији међу овдашњим пењачима.
Сви пењачи Србије и из међународног окружења редовно се распитују о Младену, који тврди да је ствар у “пеглању“ организма – и даље је у стању да на само једној руци изнесе тежину целог тела.
-Што више користите руке и ноге, што више запињите и бићете у одличној кондицији, а исто тако ће и ваш мозак да функционише, саветује рецепт за дуговечност Младен чији је нагон за пентрањем по дрвећу отац својевремено искористио у прикупљању дудовог лишћа за исхрану свилене бубе.
Захваљујући овој вештини Младен је био физички најспремнији током школовања, у време служења војног рока и касније у животу. Када је пре десетак година одлучио да се опроба као такмичар, морао је на комплетне лекарске претраге по налогу ћерке која је и сама лекар интерниста. Како је одувек у сјајној кондицији и одличног здравља, лекари су беспоговорно дали зелено светло, а он и данас користи ову “дозволу“.
Поред пењања, животни пут Младена Тодоровића обележила је и њубав према техници. Почео је са поправком очевог сата у раном детињству, да би врло брзо постао самоуки аутомеханичар. Своја знања и способности потврдио је стицањем две дипломе у машинској струци, али и небројено пута касније у пракси. Прво запослење му је било у „Фабрици вагона“ у Краљеву, а онда у „Првој петолетки“ Трстеник. Неуобичајено за педесете године прошлог века користио је страну литературу и сваку прилику да надограђује своје знање. Похађао је и курсеве страних језика, а знање енглеског одвело га је на обуку за хидрауличне уређаје за хеликоптере и авионе у Енглеску, касније и пред енглеску краљицу и председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита.
Богата и занимљива животна прича три пута недељно доступна је члановима Планинарско спортског клуба „Гоч“. И док од старијих свакодневно слушамо притужбе на рачун млађих који „не чују“, Младена слушају широм отворених очију и његове животне догодовштине препричавају на сваком кораку. Да се зна и да се не заборави.